Venecija

10.08. nedelja - Bon voyage! Uh, moram da priznam da mi najteže od svega, pada, povratak kući. Tako smo se lepo opustili i proveli... Ali šta je tu je. Opet jedna malo duža deonica. Putujemo magistralom sunca prema Mestrama, koje se nalaze nadomak Venecije.

Ovim putem smo išli već nekoliko puta, pa predlažem da prvu kratku pauzu za capucino napravimo u San Remu, a onda da nastavimo putovanje.

U naš hotel Regit(Via Cappuccina, 96) planiran je dolazak oko 17h, tako da imamo vremena da se malo odmorimo.

Sedamo u voz do Venecije i onda krenemo u večernju šetnju i vožnju brodom.

O Veneciji verovatno mnogo znate, ali nije na odmet da se podsetimo nekih činjenica.

Kažu da je ime Venecijanac poteklo od indo-evropskog i da označava plemića. Drugi tvrde da je nastalo pre i da je značilo stranci, a da je iz “novi venti”, što je u prevodu – novodošli, nastalo i Veneti i Venecija. Kroz ovaj grad su prošle patrole inkvizicije i sjajne procesije, sveci i mučenici, mudraci i ludaci, svakakve turističke kavalkade, poznati glumci i muzičari, pesnici i nomadi, najlepše žene i najveći ljudi.

Dobri poznavaoci ove lepotice znaju za Boca di Leone (Lavlja usta) koja i danas stoje razjapljena u prioritetnom delu Duždeve palate. Tu se obavljala anonimna špijunaža u korist duždeve vlasti. U njih su se ubacivala nepotpisana pisma na osnovu kojih bi sudilo Veće trojice, koje se sastajalo samo noću, a protiv njihove odluke nije bilo žalbe. Optuženi bi bio sproveden dvoranom i preko mosta uzdisaja u tamnicu i u smrt. Kažu da odatle niko nije uspeo da pobegne osim pustolova Kazanove.

U ovom gradu je umro i Marin Držić, tvorac “Dunda Maroja” i potom ostao da počiva u Panteonu uz 25 mletačkih duždeva, u crkvi Santi Djovano Paolo. Divili su joj se i u njoj provodili dane i Njegoš i Dositej, ali i Laza Kostić kome je bila najveća inspiracija – u nju je smestio radnju svoje drame “Maksim Crnojević”, a o njenoj Santa Marii Della Salute napisao pesmu koja će u nas biti obznanjena najlepšom ljubavnom pesmom XX veka:

“... Zar nije lepše nositi lepotu,
svodova tvojih postati stub,
nego grejući svetsku grehotu
u pepo spalit srce i lub;
tonut o brodu, trunut u plotu,
đavolu jelu i vragu dub !
Zar nije lepše vekovat u te
Santa Marija dela salute!”

Mit o Veneciji “Gospodarici Jadrana”, trgovačkoj meki posvećenoj Svetom Marku, od trenutka kada su njegove mošti prenete iz Aleksandrije u nju, u doba renesanse je označavalo idealizovanu sliku ovog grada, u očima onih koji su mu se divili. Njenu moć je odredio i dužd Enrico Dandolo, koji je 1201.osvojio Konstantinopolj.

Petrarka je 1364.godine našao da je Venecija, koja je nastala u IX veku u istoimenoj laguni, bogata zlatom, ali još više slavom. Gete je četiri veka kasnije pisao kako se ona ne može porediti sa drugim gradom, Čarls Dikens je mislio da stvarnost Venecije prevazilazi i maštu najburnijih snova, a Tomas Man je je nazvao najverovatnijim od svih gradova.

Venecija je podignuta na 118 međusobno odvojenih malih ostrva, ispresecanih sa 160 kanala, a povezanih sa 400 mostova od kojih je najpoznatiji Ponte Rialto (svojevremeno centar trgovine i špijunaže, ispod kojeg bi svaki brod bio dužan da ostavi dve trećine svoje i da utovari istu količinu robe). Izgrađena je na temeljima od drvenih balvana koji su duboko do devet metara zabijeni u meko glineno tlo tako da je negde poznata kao Kraljica mora, mada bi se mogla nazvati Kraljicom ostrva.

Poznatija ostrva su Burano, Murano i Torcelo. Na Buranu su nastanjeni ribari i znano je po šipkama koje venecijanske pletilje farbaju duginim bojama. Poznanik arhitekta, nam je preporučio obaveznu posetu Buranu na kome je izgleda svaka kuća ofarbana u drugu boju.

Na Muranu koje je centar duvača stakla najčuvanija tajna zanata se prenosi s kolena na koleno od 12-tog veka.

Na Torcelu znanom po dva bisera vizantijske umetnosti – crkvama Santa Maria Asunta i Santa Foska; na kojem je Venecija i nastala, ljudi su našli pribežište u petom i šestom veku. Danas na njemu jedva da žive pedesetak duša koje i ne znaju, a i da znaju ne bi verovali, da je upravo ispod njih navodno otkriven trag potonule Atlantide. Najduži i najpoznatiji je Kanal Grande duž kojeg su posejane sve značajnije palate, od kojih su dve stotine njih građene samo u mermeru, dug četiri kilometra koji u obliku slova S vijuga kao glavna vodena saobraćajnica.

Pre pet vekova u Veneciji je bilo 15 hiljada kraljica čamaca gondola crne boje, asimetrične forme, a danas je gotovo četrdeset puta manje tih nemih svedoka rađanja i umiranja, ljubavi i venčanja i raznih intriga. Ima ih i vatrogasnih, poslovnih, policijskih i sve učestvuju u brojnim regatama.

Svakog februara venecijanskim kanalima, uličicama i trgovima u promenadi koja oživljava duh i ambijent epske Evrope, defiluju ljudi sa maskama, najavljujući proleće i možda, novu nadu.

Il Carnevale di Venezia ušao je u svetsku literaturu zahvaljujući Goldonijevim i Geteovim tekstovima, a slavu su mu proneli Karlo Goci i Kazanova. Na karneval van karnevala podsetiće nas i ljudi koji šetaju Venecijom noseći tradicionalnu baoutu - masku sa otvorima za oči koja prekriva celo lice, a ne smeta pri jelu i piću. Ove maske prodaju i danas kao i nekada maskareri priznati kao zanatlije još u 15.veku. Danas jedan od najpoznatijih Karnevala u svetu (kažu da u prevodu znači uklanjanje mesa sa stolova) začet je u jedanaestom, a umalo je krajem osamnaestog veka doživeo kraj. Napoleon koji je osvojio ovaj grad maske je ukinuo pošto je slutio da bi se iza njih mogli kriti špijuni.

Na Piazza San Marco, najslavnijem venecijanskom trgu na koji se dolazi i sa mora preko Pjacete; uokvirenom istoimenom Bazilikom, slavnom Lodetom i Sansonovom Bibliotekom; u vreme Mletačke Republike je podignuta i jedna od najvelelepnijih palata znana kao Duždeva. Građena je od 1280. do 1401.godine.

Trg i danas krase preskupi restorani koji čuvaju uspomenu na Getea, Vagnera (koji je umro u palati Vendarmin), Misea, Vernera, Mocarta, Žorž Sandovu, Vindzore, Anjelijeve, Somerseta Moma i Tomasa Mana, Agu Kana, Kenedijeve, Elizabet Tejlor, Pitera Justinova... Palate su ukrašavai Tintoreto i Veroneze, Ticijan i Đordone i dr.

Tu su još i palata Pezaro u kojoj je muzej moderne umetnosti sa delima Kandinskog, Maksa Ernsta, Đorđa de Kirika ili Akademija u kojoj se studenti uče veštini lepe umetnosti, sa delima Tintoreta, Ticijana, dvojice Belinija ili Veronezea, ali verovatno najslavnija od svih njih je palata Ca d `Oro, čuvena po svojoj jedinstvenoj zlatnoj presvlaci kojoj i duguje ime. Simbol Venecije je i devet vekova star zvonik sa satom koji arapskim brojkama pokazuje minute a rimskim sate na oba lica časovnika.

Da se ponovo malo vratimo u istoriju. Jednom godišnje mletački dužd je uz veliku pompu sa raskošnog broda – buncitoro, u Luci San Nikolo di Lido, obredom “Spozalicio”(bacanje zlatnog venčanog prstena u vode Jadrana), venčavao Veneciju sa morem.

Za ovaj grad se od davnina govorilo da je kraljica štamparske veštine, čipke i stakla. Postojanje joj određuju i venecijanska slikarska i muzička škola, likovni Bijenale, Filmski festival ali i jedna istina – u njenoj prošlosti o protivpožarnoj zaštiti su brinule prostitutke zbog prirode svog posla, a vinari su bili zaduženi da obezbede bačve i vedra pune vode.

Mnogo toga još krasi Veneciju ali među njenim obeležjima je svakako soriano, tigrasta ulična mačka, dežmekasta, velike glave, razmaknutih ušiju i debelog krzna. Stizala je ovamo trgovačkim brodovima iz Grčke, sa Kipra, iz Konstantinopolja, Jermenije, Persije, Egipta i Sirije. Monasi su je ostavljali da spava u bibliotekama, trgovci joj pleli vence pošto je bdela nad njihovom robom i tamanila glodare. Zločin je bio ubiti je. Zato je od 1969. Društvo “Dingo” zvanično zaštitilo venecijanske mačke, koje su u njoj i danas kult: ljudi ih hrane, maze, političari ih štite, a veterinari prate njihov razvoj i dobrovoljno im nalaze smeštaj preko zime.

Na prvoj terasi Bazilike na Piazza San Marco nalaze se četiri bronzana konja. Njima su počast na svojim slikama odali Đakopo Belini, Karpađo i drugi slikari čuvene venecijanske škole. Ovi konji su prvo krasili atinski Akropolj, zatim monumentalni Hipodrom sa sto hiljada sedišta u Konstantinopolju, gde su preneti kada se Rimska imperija preselila na istok. Narod se zaklinjao u njih, a Justinijan je podno njih za vreme jedne trke, u Nika ustanku, izgubio presto i glavu. U Veneciju konji su, po nalogu dužda Enrika Dandola, stigli sa dva monolitna stuba, na kojima se danas nalaze - na jednom kip Svetog Teodora, a na drugom krilati lav, na keju gde počinje Pjaceta.

Šest vekova kasnije, kada je Napoleon osvojio Veneciju, konje su preneli u Pariz. Tada je, Napoleon ugledavši se na Septimusa Severusa, naredio da se na Trgu Karusel podigne trijumfalni luk, a na njemu da se u zapregu kojoj će on biti kočijaš, upregnu ova četiri konja. Kako je Napoleon potom završio na Svetoj Jeleni u izgnanstvu (posle pohoda na Rusiju i poraza kod Vaterloa), ispod najlepših konja na svetu kroz Trijumfalnu kapiju su projahali Aleksandar Prvi Romanov i Meternih. Kako pravda nalaže konji su ponovo na prvoj terasi Bazilike na Piazza San Marco, a na njihovo mesto Parižani su postavili skulpturu Boginje Obnove koja i danas upravlja četvoropregom osrednje vrednosti.

Duž kejova Mletačke države, na zidinama se svojevremeno moglo pročitati ispisano načelo trgovine: ”Neka trgovački zakoni budu pravični, merenje ispravno, a poslovanje trgovaca kontrolisano.”

Bivajući trgovačkim središtem, grad duždeva kojem niko nije mogao da se suprotstavi zarad mletačke diplomatije i snažnog državnog aparata jedino nije mogao da se odupre “ugrizu” natprirodne snage Crne smrti ili Biča Božijeg – “Kuge”, ”prijateljice “ vojski i ratova, koja je ponekad prekidala opsade gradova i sklapala primirja.

Venecijom je kuga “vladala strašno” javljajući se gotovo neprekidno od 1348. do 1797.godine. Venecija jedinstvena i lepa, mudra i otmena, nije mogla da joj se odupre.Tu vezu između lepote, smrti i strasti izuzetno je osetio Tomas Man. Sveopšti “dance macabre”, motiv koji je upravo zahvaljujući kugi ušao u slikarstvo, sa grobarima (pizzegamortima) koji indiferentno idu ulicama vičući: izbacite svoje mrtve - ovekovečili su i slikari od Tintorela na dalje.

Laku noć!

Nerro, Wikipedia (deo teksta i fotografije)

Beograd, 2008. godine