Trst

10.07. četvrtak – Dobro jutro! Mesto okupljanja, zapadni izlaz, pumpa Zmaj. Poslednje provere pred putovanje. Provera motora, pasoša, kartica, motorola, kamera... a ovoga puta svi vodimo i navigacije, ili one vode nas ...

Avantura može da počne.

Auto put „Bratstvo-jedinstvo“. Ovde ne mogu da se upotrebe stihovi pesme „Sve je isto samo njega nema“, jer je od toga tačno samo, da njega više nema. Hi hi. Ne moramo posebno da naglašavamo da se pazi na policijske patrole. Vezani pojasevi i upaljena svetla. Uz dobru muziku i veseli razgovor i poneku pauzu, brzo stižemo do prvog Europskog graničnog prelaza. Pogodili ste, stigosmo u Slo. Da ne bismo gubili mnogo vremena, driving pravac Trst.

Dok se tako vozikamo, ajde da se malo prisetimo nekih istorijskih, a i onih drugih činjenica.

Posle II svetskog rata Trst smo vratili italijanima u trajno vlasništvo (šta nam bi?!). Kao što nešto stariji pamte, Trst je bez obzira na to, dugo bio “srpski grad”, u vreme kada je naš pasoš bio na mnogo većoj ceni nego danas, i bilo je mnogo logičnije izaći u šoping na tršćanski Corso Italia, nego u Knez Mihailovu ulicu… Toliko je ovaj grad bio uobičajena destinacija za naše ljude. Zato je ovo možda jedino “inostranstvo” na svetu gde će vam srpski jezik verovatno biti dovoljan za snalaženje, jer ga gotovo svi barem natucaju.

Ono što impresionira, je osećaj pripadnosti kada se tamo nalazite. Nigde van naših granica nije tako prijatno reći da ste iz Srbije, kao što je to slučaj u Trstu. Izgleda da se gomila para koju su naši ostavili u ovom gradu, ne zaboravlja tako lako i da smo još uvek prilično dobrodošli gosti. Ako tome još dodamo da je jedna od najlepših i najvećih crkava u gradu srpska pravoslavna crkva, osećaj odomaćenosti će biti potpun.
Ovo kratko podsećanje i “žal za mladost” ostavićemo za kasnije. Prvo da se smestimo u naš hotelčić Filoxenia (Via Mazzini, 3). Vadimo noćno koferče, pa možemo u šetnju.

Razgledanje grada je jednostavno i sve što je vredno viđenja lako ćemo obići hodajući. Polazna tačka bi trebalo da bude glavni gradski trg Piazza Unita D’Italia. Ovo je jedan od najprostranijih trgova na obali mora u Evropi. Okružen je divnim zgradama iz 19.veka, gde dominira gradska skupština, kao i teatar Verdi, osnovan 1801.godine i predstavlja predivno zdanje, koje je ujedno i najstarije pozorište u gradu. U centru skvera je fontana skulptora Mazzolenija iz 1750 godine koja simbolizuje u to vreme poznata četiri kontinenta. Kada je lepo vreme, ovaj trg vrvi od ljudi i pravo je uživanje sedeti u bašti nekog kafea i ispijati prvi jutarnji kapućino, dok se trg kupa u zracima jutarnjeg sunca. Do vas će dopirati miris mora i sve će biti tako opušteno i prijatno. Kada se nakupite dobrog raspoloženja možete krenuti dalje. Šetnja rivom pored obale će vas dovesti do kongresnog centra i stanice Maritime, koja je otvorena 1930.godine i do početka šezdesetih je bila glavna tačka za iskrcavanje emigranata koji su dolazili sa svih krajeva sveta. Dalje vas put vodi do nekadašnje riblje pijace, koja će nakon restauracije postati kulturni centar. Ovim trgom dominira sat kula sa početka 20.veka. Veoma blizu je i Piazza Venezia, na kojoj se nalazi Revoltella muzej. Ovo zdanje je nekada posedovao baron Revoltella i nakon njegove smrti je ovo zdanje zaveštano gradu. Danas je to jedan od glavnih gradskih muzeja, gde se mogu videti sjajne kolekcije srednjovekovnog nameštaja, a u okviru zdanja je i muzej modernih umetnosti.

Kada se umorite od šetnje možete svratiti u najstariji i verovatno najčuveniji kafe u gradu – Tomasseo. Otvoren je 1825.godine i do danas je doživeo brojne rekonstrukcije. U skladu sa imidžom je veoma skup (nije preporučljivo ovde ručati jer od cena boli glava). Jedna od preporuka je, ako se ogladni, restoran Antico Panada (Via Rossini, 8/d), koji poseduje predivnu atmosferu i veoma dobre menije dana, na bazi ribe ili mesa , ukombinovane sa vrhunskim italijanskim pastama. Kada još to zalijete sa nekim od savršenih italijanskih vina, eto uživanja. Juhuuu, radnje u Italiji rade dvokratno, a to direktno znači, da možete u šoping ako ste nešto zaboravili.

Iznad Trsta uzdiže se brdo Capitolino, gde se nalazi srednjovekovna tvrđava, koja dominira gradom. Sa ovog brda vidi se ceo Trst i Jadransko more. Tu je i najstarija gradska katedrala San Giusto, posvećena gradskom svecu zaštitniku po kome se i cela tvrđava zove. Celo zdanje datira iz 14.veka i unutar tvrđave možete posetiti muzej srednjovekovnog oružja. Sama katedrala deluje pomalo zastrašujuće spolja i zaista se vidi da pripada mračnom srednjem veku. Bez obzira na to, krajnje je impresivna.

Da se vratimo na šoping. Dve glavne zone za kupovinu su dva bulevara – Corso Italia i Via G.Carducci. Ako krenemo od Piazza Goldoni, koji se nalazi u samom podnožju brda Capitoline i odavde nas vodi Corso Italia, koja je puna različitih radnji, od onih vrhunskih, pa samim tim i veoma skupih, do onih nešto pristupačnijih. Ono što je nezamislivo za ostatak Italije, pa i ostatak Evrope jeste cenkanje u radnjama, koje će vam omogućiti da u startu spustite često bezobrazno visoke cene. Pa još kada to možete činiti na srpskom, zaista ćete uživati u ovoj aktivnosti. Zanimljivo je da trgovci imaju razumevanja za naš standard i kada čuju da ste iz Srbije, ponekad sami ponude popust. Corso Italia vodi sve do Piazza della Borsa, gde su najinteresantnije radnje i koji se naslanja na Piazza Unita D’Italia.

Ali s obzirom da je dolazak u Trst planiran u kasnim popodnevnim satima, sumnjam da će biti nekog šopinga. Trst nije grad ludog provoda i zabave. Noćni život se ovde gasi posle 22h, što će nama sasvim odgovarati. Jedino što ovde ima su stvarno dobri i kvalitetni jazz café-i, sa živom muzikom (npr. Naima Jazz Café, Via Rossetti, 6).

Pogodite zašto uz svaki hotel, ovoga puta ima i adresa … pa da nahranite navigaciju, razume se. Ali obavezno, svi da ih podesimo na NAJBRŽI put (ne najkraći… najbrži).

Posle večerice, vraćamo se u hotel na spavanje.
Sutra počinje dugo očekivano putovanje na najudaljeniju zapadnu tačku Evrope.

Laku noć vidimo se ujutru!

Nerro, Wikipedia (deo teksta i fotografija)

2008. godina