Madrid - treći dan

18.07. petak – Ovo je tek drugi dan u španskoj prestonici, a mi smo se baš odomaćili. Mmmm kako prija lagani letnji doručak i sveža kafa. Kakav je plan? Pa rekla bih da će to biti nastavak šetnje po gradskim ulicama i obilazak svih onih mesta koja privlače mnogobrojne turiste.

10 things you must do - before you leave Madrid

- Get lost in the Museo del Prado.
- Go shopping in Calle Fuencarral (trendy) or Salamanca district (posh)… it’s up to you!
- Eat a bocadillo de calamares (squid sandwich) near Plaza Mayor.
- Struggle among the crowds in El Rastro on a sunny Sunday morning.
-Go to a theater on Gran Via and enjoy a musical show.
- Go for some tapas in La Latina (don’t forget patatas bravas).
- Spend an afternoon in El Retiro.
- Get back to 16th century in Plaza de la Paja and surroundings.
- See a sunset at the Templo de Debod.
- Have a drink and dance in Malasaña district until dawn, then have a chocolate con churros breakfast.

(now you are a madrileño!)

E pošto znamo kojih je to 10 stvari koje ne smemo da propustimo, ajde da ih i uradimo.

Jedan od načina da angažujemo svoje slobodno vreme, jeste šetnja Madridom. Trg boga Neptuna iz X veka, muzej kraljice Sofije, kraljevska palata, Španski trg, i najlepša ulica ovog grada – Gran Via, definitivno spadaju u mesta koja ne smemo propustiti.

Još nešto važno. Turista u Španiji uvek se oseća kao pravi mali car. Ne postoji želja koju prosečan turista može da zamisli, a da mu (za određenu cenu, razume se) ona ne bude ispunjena. Od ovog pravila postoji samo jedan izuzetak – korida. Ako je u toku TV prenos borbe sa bikovima, najbolje je da i ne pokušavate da naručite ili tražite nešto. Korida je u Španiji jedina stvar koja se, ni po koju cenu, ne propušta. Ova čudna i za mnoge turiste surova igra smrti između čoveka i bika odigrava se kasno po podne svake nedelje (posle 18h) dok traje sezona koride (od 28.marta do 28. oktobra), na Plaza de Toros.

Corida de toros (borba sa bikovima) je španska nacionalna priredba na kojoj se, u okrugloj areni sa amfiteatralnim sedištima (plaza de toros), posebno obučeni borci bore sa bikovima. Odvijajući se prema tačno određenim pravilima (donetim na kraju XVIII veka) borba završava spektakularnim zadavanjem smrtonosnog udarca biku. U Španiji se koride redovno održavaju od aprila do oktobra svake nedelje i svakog praznika.

Korida ima svoje korene u ritualnim igrama između čoveka i divljih zveri koje su se izvodile još u starim vremenima u Egiptu, Aziji, Grčkoj i Rimu. U srednjem veku korida je bila veoma svojstvena berberskim plemenima Mavarima, zahvaljujući kojima se odomaćila u Španiji, a vrhunac popularnosti dostigla krajem XVI veka.

Program borbe s bikovima obuhvata ubijanje šest bikova, a u njemu učestvuju tri ekipe (cuadrillas). Korida počinje paradom ulaska (paseo) ekipe koju predvode dva konjanika. Posle fanfara, ceremonijalnog odavanja počasti, pratnja napušta arenu, a borci (toreadores, toreros) se suočavaju sa bikom, koji, pušten iz posebne tamne komore, utrčava u arenu. Postoje četiri vrste toreadora: pikador, koji draži bika ubodima koplja; banderiljero, koji su licima (tankim šarenim štapovima sa oštrim čeličnim vrhom poput strele) draži bika; kapador, koji bika draži crvenim plaštom; i matador, koji mačem biku zadaje poslednji udarac.

Strast za koridom je, izgleda, u krvi svakog Španca, jer oni u arene dovode i decu. Takođe, gotovo da nema turiste koji ne poseti koridu. Interesantno je da matadori zarađuju mnogo, a među njima ima i žena. Najpoznatiji španski toreador, koga smatraju najvećim borcem svih vremena bio je Hozelito, koji je u koridi izgubio život.

Iako su koride postale poznate tek kad su ih Mavari proširili po Pirinejskom poluostrvu, prvi likovni prikazi borbe sa bikovima mogu se pronaći na Kritu. Koridom su bili inspirisani i mnogi umetnici novijeg doba: slikari Francisko Goja i Pablo Pikaso, kompozitor Žorž Bize („Karmen“), pesnik Francisko Garsija Lorka.

Madrid noću nudi širok dijapazon mogućnosti za zabavu, a turisti obično idu na večeru u Muzej Hamon (tako se ovde zovu restorani u kojima se spremaju specijaliteti od šunki, a koje obično vise na zidovima restorana). Cene su popularne, a hrana jako dobra.

Sve u svemu kompletan ambijent Madrida je veoma karakterističan i nije stvar koja se tako lako zaboravlja.

Laku noć.... sutra je malo brži dan.

Nerro, Wikipedia (deo teksta i fotografija)