Madrid - drugi dan

17.07. četvrtak – Buenos dias! Kakvo divno jutro! Nije baš kao u Parizu, da ptičice cvrkuću, ali je zato bazenčić na dohvat ruke. Sada ćemo da se rekreiramo, nešto doručkujemo, pa da se uputimo u istraživenje ovog šarmantnog grada.

Kao i u svim gradovima u kojima smo do sada bili, prvi dan je najbolje uskočiti u Hop On Hop Off Bus i napraviti prvo panoramsko razgledanje. A onda na licu mesta odlučiti gde iskočiti i šta prvo pogledati. Autobus radi od 9h do 24h. Dvodnevna karta za odrasle je 20,50 € (a pošto su dečica porasla i za njih košta isto).

Naravno i ovde postoji „Madridcard“ koja omogućava ulaske na neka mesta sa popustom, a na neka free. Ali o ovome ćemo odlučiti na licu mesta.

Pa da počnemo sa upoznavanjem. U dolini Manzanares u blizini Madrida nađeni su arheološki ostaci koji govore da ja na današnjoj teritoriji grada bilo naselja još u paleolitu, neolitu i bronzanom dobu. U XI veku arapsku tvrđavu Magerit, koja maorskoj državi služi kao »predstraža«, oslobodio je Alfonso VI, i oterao zauvek Arape sa ovih teritorija. Ferdinand i Izabela dolaze u Madrid 1477.godine, ali Madrid postaje prestonica tek 1561.god. ukazom Filipa II. Godine 1734. veliki požar gotovo da je uništio grad. Ali Čarls III i Filip V su se potrudili da grad bude izgrađen kao metropola – grade se široke avenije, velike fontane, parkovi i šetališta. Za kratko – 1808.god. Napoleon je pred Madridom. Posle strahovitih borbi i bombardovanja grad je gotovo srušen. Međutim, ponovo je podignut. Tako je bilo i za vreme španskog građanskog rata. I time se istorija rušenja španske prestonice završila.

U blizini Prada, je Casion del Buen Retiro gde je izložena čuvena Pikasova Guernica. To je malo špansko mesto koje su, za vreme španskog građanskog rata, Nemci (a ko bi drugi) žestoko bombardovali. Ogroman broj civila koji je poginuo u ruševinama i strahovita razaranja inspirisali su Pikasa da napravi vrlo čudnu, ali svakako snažnu, sliku. Guernica se sve do 1981.god. nalazila u Njujorku, u Muzeju savremene umetnosti, iako ju je Pikaso testamentom ostavio španskom narodu, ali je ovlastio američki muzej da je „pričuva“ sve dok se u Španiju ne vrati demokratija.

Parque del Retiro (Park Retiro) se takođe nalazi u blizini Prada. Predivan i ogroman (150ha) sa velikim veštačkim jezerom u sredini (El Estancue Grande) po kome se može provozati iznajmljenim čamcem, park može da nam posluži da se u njega malo sakrijemo kada živa u termometru „skokne“ iznad četrdesetog podeoka. U parku ima desetine spomenika velikanima španske istorije, ali je najveći od njih spomenik Alfonsu XII.

Palacio Real (Kraljevska palata) je neoklasična građevina podignuta na mestu na kome se nekad nalazio Alcazar. Započeta je 1737.god, a završena četiri decenije kasnije. Ona je, u stvari, kopija Versaja, ali, kažu mnogo savršenija od originala. Trojica arhitekata koji su je projektovali godinu dana su proveli u Versaju, kopirajući ga, ali i usavršavajući projekat. Palacio Real ima 2800 soba, posetioci mogu videti tek pedesetak. Od njih su najinteresantnije – Kraljevska biblioteka sa više od 300.000 knjiga (među kojima je i molitvenik kraljice Izabele), Muzej oružja (oružje koje je pripadalo španskim monarsima od XV do XVIII veka), Muzej kočija, „Gasparini soba“ (ime je dobila po svom dizajneru), Ceremonijalna trpezarija (u kojoj istovremeno može da se smesti 145 osoba) i Prestona dvorana.

Madrid se može pohvaliti trgovima posebne lepote. Počnimo od Plasa Mayor koji je sagrađen početkom XVIII veka. Noćni život Madrida odvija se na ovom trgu. Male i uske ulice oko njega prepune su restorana noćnih klubova i barova. Da nam šetnja ne bi bila baš prenaporna za prvi dan, mogli bi da se odmorimo u nekom od pomenutih restorana i možda pojedemo neku paelju ili tortilju i sve to zalijemo nekim osvežavajućim pićem. A onda možemo da nastavimo sa istraživanjem.

Puerta del Sol je trg koji je ne samo centar grada već i centar celog pirinejskog poluostrva. Sve razdaljine u Španiji računaju se sa tog mesta, jer se ovde nalazi „nulti kilometar“. Na Plaza de Espana, nalazi se poznati spomenik verovatno najpoznatijih Španaca – Don Kihota i Sanča Panse. Plaza se la Citeles je ukrašena najlepšom fontanom u ovom delu sveta – grčka boginja plodnosti sedi u kočijama u koje su upregnuta dva lava. Na Plaza de Oriente nalazi se, najčuvenija skulptura Španije – spomenik Filipu IV koji je urađen po Velaskezovoj slici.

U crkvi San Antonio de la Florida (nalazi se u istoimenoj ulici) sahranjene su mošti Franciska Goje. Čuveni slikar umro je 1828.god. u Francuskoj, a nepoznati divljak mu je odrubio glavu, tako mrtvom. Zato se u ovoj crkvi nalazi samo telo legendarnog slikara.

Na kraju pomenimo i Museo Arquelogico Nacional u Calie Serano br.13, najbliža metro stanica je Serano, a u njoj se mogu naći reprodukcije pećinskih crteža iz Altamire, fantastične figurice (Dama de Baza i Dama de Elche) koje datiraju još iz IV v.p.n.e.

Što se tiče noćnog života, u Madridu bi trebalo bar jedno veče da posvetimo čuvenom flamenku. To podrazumeva da ćemo otići u neki tabalos (možda i u najpoznatiji Corral de la Moreria , c/ Morería, 17 - noćni klub u kome se igra flamenko). U tablaosu možemo popiti samo jedno piće i otvorenih usta gledati igrače celo veče.

Najzad, oni koji se ne osećaju suviše starima, treba da vide Parque de Atracciones, madridski luna park, koji se nalazi u Casa de Campo.

Posle ovako napornog dana, ostaje samo da vam poželim Buenas noches! Mislim da ne bi bilo loše da uz neki sokić pored hotelskog bazena napravimo plan za sutrašnji obilazak.

Nerro, Wikipedia (deo teksta i fotografija)

Beograd, 2008. godina