K'o Svetog Petra kajgana

Legenda kaže da su nakon napornog dana provedenog u širenju vere, Sveti Petar i Isus, pokisli k'o miševi, potražili prenoćište u nekoj kući na selu, gde im je ljubazna domaćica rekla da mogu da prespavaju u štali. Napolju je lilo k'o iz kabla, oni su bili gladni k'o vukovi, a žena - dobra kao hleb, reče im da ima samo kajganu koju je spremila za muža. Njih dvojica uglas uzvratiše da im dadne kajganu, a da će se Bog već za muža postarati. Posle večere, mrtvi umorni, legli su u štalu na počinak, Petar do vrata, Isus do zida. Kad je muž stigao kući iz nadnice i zatražio večeru, žena ga uputi u štalu. Muž besan k'o ris, isprebijao je kao mačku prvog na kog je naišao u štali. Izubijani Petar zamenio je mesto sa Isusom, ako budala opet dođe da bije i nastavio da spava. Muž se vrati kod žene i ispriča joj šta je uradio. Kad mu ona reče da ih je bilo dvojica, a on trk nazad u štalu, preskoči onog prvog i isprebija onog do zida. Otud izreka „Koštalo ga je k'o Svetog Petra kajgana“.

Kažu da si bogat koliko jezika govoriš, mada verujem da ovih dana kada je većina dužna k'o Grčka i siromašna k'o crkveni miš, i novci tu igraju nekakvu ulogu. Oni koji žive kao bubreg u loju, kriju pare k'o zmija noge, a ostali koji imaju para k'o žaba dlaka, obrali su bostan i sve presipaju iz šupljeg u prazno, kukala im majka. Ti drugi večito izvuku deblji kraj i uvek im neko zaprži čorbu. I džaba im sada što plaču k'o kišna godina, što ih svuda nazivaju crnim ovcama i što su kupili mačku u džaku. Đavo je, što se njih tiče, odavno odneo šalu i vratiće će oni već milo za drago svima, al' na kukovo leto - baš kad na vrbi rodi grožđe.

Srpski jezik je prebogat izrazima neprevodivim na strane jezike. Neprevodivim prosto zato što se u prevodu gubi onaj izvorni način na koji se pisac u samo par reči približio čitaocu, izmamivši mu pritom osmeh, suze, zaprepašćenje, ljutnju... Kako, na primer, prevesti na strani jezik „Kasno Marko na Kosovo stiže“, a da se ne priča sve naširoko i nadugačko o boju na Kosovu i vekovnim srpskim mukama koje su potom usledile? Ili recimo pokušajte da objasnite strancu, a da ne idete u sitna crevca šta znači „Ne lipši magare, do zelene trave“, ili „Trampio rog za sveću“? Koliko puta ste krenuli da se šepurite kao paun što ste k'o iz topa nešto rekli, a tek onda shvatili da ste u stvari trčali k'o ždrebe pred rudu? Pa ste se onda još upetljali k'o pile u kučine, pokušavajući svim silama da se operete pred društvom, ali avaj, uvek se tu kao za inat nađe i neka radio Mileva da vest prenese, pa biste najradije u zemlju propali od sramote. Posle se k'o pijan plota držite svoje čaše i ne progovarate više, jer ste obesili nos i samo se kiselo smešite, onako za svoj groš.

Teško je svagde svome bez svojega. I nama ovde i njima onde. Vreme leti, a mnogi koji su otišli u pečalbu, često se pitaju da li je bila skuplja dara nego mera. Zbog dece je mnogo njih otišlo, zbog dece bi se i vratilo. Dala baba banku da se u kolo uhvati... sad bi dala pet da se pusti. Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji, a to najbolje znaju dede i babe u domovini, kad unučići krenu s njima na engleskom ili nemačkom da divane. Čija majka sada crnu vunu prede, to više ni Bog ne zna. Sa bezbedne udaljenosti od kuće, kao iseljenik, osećam se ponekad kao žaba što pred kišu krekeće. Trla baba lan da joj prođe dan, a znam da baš ništa osim možda nekog svog unutrašnjeg mira ne mogu da povratim time što govorim i pišem po onoj narodnoj „što na um to na drum“. Trava je uvek zelenija u tuđem dvorištu, pa mi kažu ovi što su ostali u Srbiji da je kod njih mnogo skup život i da je u Kanadi mnogo toga jeftinije nego tamo, od odeće, obuće, pa sve do hrane. Odgovaram im ja i da je u Solunu dinar somun, ali do Soluna sto somuna.

Ajd' da se razilazimo, pa kom opanci, kom obojci.

U zdravlje!

Alen Đelić, Kalgari – Kanada

Mart 2009. godine

P.S. Posebnu zahvalnost dugujem Ljuboje Zoranu zbog svesrdne pomoći pri nalaženju srpskih izreka za ovaj tekst, kao i veselom društvu sa www.diskusije.net