El Escorial

21.07. ponedeljak – Buenos dias! Izlet!!!! Ovaj izlet je potpuno neobavezan. Znači ko ne želi on može da ostane u hotelu, malo se brčka u bazenčiću, a onda se otisne u šoping zonu. Ko želi da krene, može. Pakujemo vodicu i sendviče i krećemo. Predlog je da prvo krenemo prema severu, kroz unutrašnost...

Na 40 km severoistočno od Madrida, nalazi se El Escorial. Polazeći u rat protiv Holanđana (1577.) kralj Filip II je obećao da, ako ga sreća posluži, i ako pobedi u ratu, neće propustiti da sagradi građevinu „kakva još nije izgrađena“. I nastao je – El Eskorial, zaista čudesan zamak. Ovaj veličanstveni kraljevski kompleks sadrži (pod istim krovom) crkvu, manastir, kapelu, muzej i mauzolej...Ovde su sahranjeni svi kraljevi (osim dvojice) koje je Španija imala i sve kraljice koje su vladale ovom zemljom ili su rodile prestolonaslednika.

Na ovom mestu su nekada bili rudnici (escor znači pepeo). Gradnja ovog predivnog zdanja je trajala 26 godina. Posvećen je Svetom Lorencu, jer je Filip II upravo na taj dan izvojevao pobedu. Raster plana je u obliku rešetke, koji simbolično podseća na lomaču na kojoj je mučeničkom smrću umro Sv. Lorenco. Gradnju su izveli po uzoru na italijansku renesansu, Huan Batista de Toledo i Huan de Herera. Po ovom poslednjem, stil primjenjen na zgradu dobio je ime Hererin stil, koji odbacuje sve dekorativne elemente i deluje strogo i hladno svojim teškim, ogoljenim površinama.

Ova ogromna palata sa 16 dvorišta, ima 1100 soba, 2673 prozora, 1200 vrata, 86 stepeništa i 88 vodoskoka. Po svemu ovome malo podseća na veličanstveni Versaj. Ako bi pešak hteo da prođe svim hodnicima, morao bi da propešači 130 km.

Ovaj zamak je pravougaonog oblika sa četiri ugaona tornja. U jedinstvenom kompleksu nalazi se manastir San Lorenco, Crkva, mauzolej i kraljevska palata. U dvorcu se nalazi čitava zbirka umetničkih dela. Osim dela domaćih majstora, u Eskorialu se mogu naći i dela stranih umetnika. Zidovi manastira su ukrašeni freskama najvećih majstora toga doba, a u kapeli je mermerno raspeće koje je napravio Benvento Celnija. U sakristiji su zastupljeni Ribera, El Greco, Ticijan, Bos, Veronez, Velaskez, Tintoreto, Van der Vejden i dr. Mnoge dvorane krase tapiserije ogromnih razmera sa motivima Gojinih, Rubensovih i drugih slikara. Na njima su takođe prikazani veliki događaji iz španske prošlosti, kao npr. " Bitka kod Lepanta ", zatim " Borba Izabele sa Arapima " , kao i druge. Tu je i porodično stablo Filipa II i Karla V, i prostorije kćerke Filipa II, Izabele.
Poslednje godine života Filip je proveo u skromnoj sobi pored oltara čija su vrata bila stalno otvorena kako bi mogao da prati crkvene službe. Umro je od gangrene na nogama. Još se čuva njegova stolica, na kojoj je nošen punih 7 dana od Madrida do Eskoriala.

Mauzolej kraljeva, počev od Karla V, nalazi se 13 m ispod glavnog oltara. Tu su ostaci svih španskih kraljeva, osim dvojice, čija su tela sahranjena u Granadi. Još 4 sarkofaga su prazna, a kad se oni popune, tada će da se ugasi dinastija u Španiji. U mauzoleju su muške krunisane glave, a od ženskih samo one koje su imale potomstvo. Kraljica koja nije mogla da rodi prestolonaslednika nije mogla da bude sahranjena u mauzoleju. Španski kraljevi su poreklom od dve loze : Burboni I Habzburzi (da li vam se ovo čini poznato). Kada se preko 86 stepenika spusti u mauzolej, s leve strane su sahranjeni nosioci krune, a sa desne njihovi supružnici. Prinčevi i princeze bez dece sahranjivani su u posebnoj prostoriji, a prinčevi i princeze umrli do sedme godine života u posebnoj grobnici koja nosi ime " Torta ", verovatno zbog svog oblika.
U predvorju se nalaze mnogi crteži i vrata rađena 1567. g. sa 23 vrste ugrađenog drveta i sa izuzetno lepim ukrasima. Prestona dvorana, u toj ulozi je od 1541. godine, sa mapama Španije iz razdoblja od 1542. do 1945. godine, također je u tapiserijama. U toj dvorani je i " sunčani sat " , koji je kralju služio da se zaštiti od preterano govorljivih ambasadora i drugih posetilaca.
Ovo što smo spomenuli je samo je mali, ali najvažniji deo Escoriala, te impozantne građevine. Na kraju još da spomenemo i njegove vrtove, koji poput palate, odišu strogošću linija i formi.

U blizini ove zaostavštine Filipa II, nalazi se i memorijalni kompleks podignut učesnicima Španskog građanskog rata (1926.-1939.) u dolini Valle de los Caldos (Dolina palih), izgrađen na polovini XX veka za vreme Frankove vladavine. Ispod najvećeg krsta na svetu, visokog 170m, a teškog 200t, je kupola u kojoj je kolektivna grobnica, zatim grob Franka i grob Hose Antonija – Frankovog generala.

Doći čak iz Srbije, a ne otići u Toledo, predstavlja neoprostiv greh. Jer prema legendi i samom Bogu se Toledo toliko dopao da je sunce, pošto ga je stvorio, smestio u Toledo. E pa mi sad odosmo da vidimo taj preslatki gradić koji se nalazi južno od Madrida. Put nas vodi kroz srce Castilla la Mancha, koju je Servantes opisao u svom „Don Kihotu“. Uživajte u prirodi.

Inače, Toledo je bio španska prestonica pre Madrida, tako da imate utisak da svaka zgrada ovog predivnog gradića odiše bogatom istorijom u njemu nema građevine mlađe od trista godina, pa je i to bio razlog što ga je španska država stavila pod zaštitu zakona. Godine 1087. Toledo je proglašen prestonicom kastiljanskih kraljeva, a 1469. ovde je sklopljen brak između Izabele i Ferdinanda, na osnovu koga je, kasnije i nastala ujedinjena Španija.

Ovo definitivno nije mesto ludog provoda, ali to nama ne smeta, jer ćemo do mile volje moći da se divimo produktima bogate španske istorije. Bilo da je u pitanju fascinantna gradska katedrala, vojni kompleks sa tvrđavom, gradska biblioteka ili neka druga građevina, uživaćemo u prizoru. Jako je zanimljivo izgubiti se u spletu uskih gradskih uličica, gde imate utisak da se komšije mogu rukovati sa svojih balkona. Toledo je inače opasan zidinama i postoji par kapija kroz koje se ulazi u gradsko jezgro, a celo mesto je na uzvišenju iznad reke, tako da je lako razumljivo zašto je grad baš ovde podignut - položaj je zaista sjajan i lagan za odbranu od potencijalnih neprijatelja. Ovde se mogu naći i prodavnice fenomenalnog ručno rađenog nakita, koji toplo preporučujem.

Toledo je zanimljiv i po tome što je u njemu živeo čuveni španski slikar, poreklom sa Krita, pa u skladu sa tim, među Špancima popularno nazvan – El Greko. Ovde je on stvorio najveći deo svoje bogate kolekcije, pa je kuća u kojoj je živeo sada pretvorena u muzej. Sama zgrada, stara je 5 vekova, a u njoj se čuva dvadesetak El Grekovih dela. Inače, sa njegovih slika se vidi da je bio veliki zaljubljenik u Toledo i nakon par sati šetnje ovim divnim gradićem, lako je razumeti, zašto.

U katedrali Toleda (građena od 1227. do 1493.) nalazi se grob Kardinala Mendose, ispovednika kraljice Izabele. U kapeli se nalazi „12 apostola“ koje je naslikao El Greko. Tu možete videti i Karavađa i Ticijana, Rafaela, Goju, Velaskeza, Van Dajka. A u riznici se čuva kruna kraljice Izabele i maketa kelnske katedrale koja je napravljena od čistog zlata.

Nezaobilazne su i nekadašnja džamija, a sada crkva Santo Tome i Sinagoga Transito (podignuta u XIV veku). Kada nas noge zabole, tu je nekoliko divnih vidikovaca, gde su otvoreni kafei i restorani, pa se može uz neko piće uživati u panorami.

Posle razgledanja Toleda, nastavljemo kroz živopisnu Castillu i približavamo se još jednom gradiću, za koji, upućeni u lepote Španije, kažu da ne treba propustiti.

To je Aranjuez, letnja rezidencija Burbona, gradić pod zaštitom UNESCO-a, gradić sa živopisnim restorančićima, u kojima se pripremaju najbolje artičoke. Pa mi ćemo da svratimo i to vidimo.

Povratak u Madrid planiran je u kasnim večernjim satima. Znam da je bilo malo naporno, ali sutrašnji dan ostavljamo potpuno slobodan.

Prosto da čovek ne poveruje kakvo smo sve bogatstvo videli danas. Zapisaćemo utiske u svoju memoriju i odlazimo na spavanjac.

Nerro, Wikipedia (deo teksta i fotografije)

Beograd, 2008. godina