Dirty Sexy Money

Srbija je raj za velike investitore sa dosta novca – ukoliko imate značajna sredstva zarađena preprodajom određenih supstanci koje najbolje uspevaju u nekim zemljama Južne Amerike – možete bez problema tim novcem od države kupovati hotele, preduzeća, turističke i druge komplekse – država vas neće ni pitati za poreklo para koje joj uplaćujete. S druge strane, ako ste u Srbiji od crkavice šteđene godinama otvorili nekakvu firmu ili STR da prodajete ’lebac i mleko, da biste otvorili račun u banci morate dostaviti hrpu dokumentacije, uključujući i izjavu o poreklu imovine i (ne)obavljanju javne funkcije – država je kontrolnu funkciju prebacila na banke da maltretiraju sitne ribe – za krupne se stara ona sama koja ih, kao država velikih investicionih mogućnosti – ništa ne pita, sve dok leže lova, bila ona i malo prašnjava! Beli prah je posebno na ceni!

Kao u svakom raju za „velike ribe“, u Srbiji porez na dohodak (tzv. „porez bogatih) plaćate samo ako crnčite, uglavnom kod stranog poslodavca, po 10-12 sati dnevno, i ako vam isti isplaćuje nešto više od 1.300 EUR mesečno. S druge strane, ukoliko imate svoje firme, stanove, kuće, vile, jahte, isti porez nećete platiti jer ćete sav prihod prikazati kao prihod svoje firme, a sebe zvanično držati na minimalcu od plate – sve zarađeno isplatićete si kroz dobit svojih preduzeća na koju je porez samo 10%, i koja ne ulazi u osnovicu poreza na dohodak građana! Pa ispade da Srbija ima oko 19.000 „bogataša“ koji prijaviše porez na dohodak građana, a to je negde oko 0,2% ukupnog stanovništva! Za porez na pomenute vile i jahte ne brinite, on je mizeran. A zašto bi i bio značajan? Ako ste bili sposobni da ih zaradite, šta tu ima država još dodatno da vam uzima? Pa da ispadne kako kažnjavamo uspešne, je l’ da?

Eto svih preduslova za uspešno investiranje u Srbiji, samo mi onda nije jasno zašto je investitora tako malo, pada mi na pamet da nije možda razlog obaveza da ako kao poslodavac imate 20 ili više zaposlenih, dodatno, od ovog maja, morate zaposliti odgovarajući broj osoba sa invaliditetom, na 50 zaposlenih po jednu? Ili, ako to nećete ili ne možete da učinite (možda nema osoba sa invaliditetom sa znanjima koja vama trebaju), morate državi plaćati trostruki iznos minimalne zarade svakog meseca, za svaku osobu sa invaliditetom koju niste zaposlili, a morali ste! Ne znam da li je ovako human potez države razlog za napred pomenuti izostanak investicionog buma, ili možda nešto drugo...

Beograd, 19.04.2010.