Submitted by Anonymous on Tue, 05/11/2010 - 14:39.
За Србију ОУКБ – то је алтернатива НАТО-у
За Србију ОУКБ - то је алтернатива НАТО-уГост нашег студија је председник међународне невладине организације „Уједињена српска дијаспора Евроазије” Драган Станојевић.
Пре 11 година бизнисмен Станојевић је основао у Украјини српску организацију „Свети Сава” која је активно сарађивала са патриотским покретима Русије, Украјине и Белорусије. Пре 2 године организација је добила међународни статус и нови назив, наиме: „Уједињена српска дијаспора Евроазије” – у међувремену су отворене њене бројне филијале на постсовјетском простору. Срели смо се са г-ном Станојевићем кратко време пре отварања канцеларије у Москви и разговарамо о томе у чему су Срби слични Украјинцима, о ОУКБ-у као алтернативи НАТО-у, као и чињиници да ван Србије живи више патриота, него у самој земљи.
Постоје две врсте организације – једна врста, када идете на масовност, односно на велику количину учесника, а други тип је лобистички. И ми смо се формирали више као лобистичка организација, односно као организација, која се бави, како је нашим уставом наведено, заштитом наших националних, социјалних, верских, економских и других интереса.
Ми развијамо односе са Руском Федерацијом, са Украјином, са оним државама где имамо центре. Наравно да нам је задатак да ујединимо ту српску дијаспору, што је врло компликовано. Код Срба је увек као код Украјинаца – где су два украјинаца, тамо су три атамана
Али покушаћемо да то урадимо онако како треба, јер десет година то радимо. Морам признати да у 90 одсто случајева нам више помажу Руси, односно руске организације. За нас је, у ствари, то и најбитније, да ми имамо утицај у руским и украјинским организацијама, и да ту можемо да лобирамо те интересе, који су за нас битнији.
Сви знате, да у Србији постоје политичке структуре и власт, која ради онако, како сматра да треба да ради. А ми, људи, који су у дијаспори, којих је, рецимо, 50 одсто, – уколико у Србији имамо 8 милиона становника, ми имамо око 4 милиона Срба ван Србије – али се наш глас у Србији не чује апсолутно никако.
А ми као Срби морамо да имамо своју позицију по свакој кључној ситуацији, која се дешава у Србији. То значи, по Косову и Метохији, по НАТО агресији, по Сребреници, и тако даље. И у тим неким сегментима се ми, као дијаспора, јако разликујемо од онога, што ради власт. Значи, ми смо против признања Декларације о Сребреници, ми конкретно називамо НАТО агресором, ми као Срби, које ће сутра наша деца кад одрасту да питају „Родитељи, где сте ви били, шта сте ви учинили у том периоду, кад се наша држава распадала, кад се чинило то, то, то и то?” Шта ми требамо да им одговоримо? Значи, ми треба да радимо оно што можемо, морамо да имамо своје позиције. Данас смо ми, као организација, српска дијаспора, са ових простора, иницирали формирање светске српске организације, значи Савеза Срба Света, где би се укључиле све те српске организације, као што то раде Јевреји са Конгресом Јевреја, као што то раде многе друге организације. Зашто ми то не би могли да радимо?
Постоје одређена трења између наших организација: постоје те прозападне и постоје оне, које су по мени паметније, односно проруске и просрпске. Ми видимо нашу политику у интеграцији са Русијом. И не само у економском, него у политичком, војном и сваком другом смислу. На бази наше организације већ су кренули из Швајцарске, кренули су из Аустрије, из Аустралије, су се појавиле наше организације, које већ сада хоће да формирају са нама и да потписујемо меморандум и уговоре о узајамној сарадњи.
Занимљива чињеница- према нашим запажањима, ван Србије живи огроман број патриотски расположених Срба… Да ли је то логично?
Ви знате да су средства масовне информације данас једно од најбољих оружја, и то је било достигнуто у Србији, и ви знате резултат те политике, односно онога што су медији учинили, углавном западни медији у Србији. Народ у Србији је у финансијским и економским проблемима, и није му много стало до изучавања широког политичког спектра светских утицаја, и тако даље. То је једна ствар. Друга ствар су, значи, ти пројекти, који су деструктивни у Србији, и који наравно испирају мозак људима, јер они нису у стању да изуче ту проблематику да тако кажем због тога што имају својих проблема. Ми, који смо вани – они немају на нас такав утицај, не могу тако да нам, што кажу код нас у народу, чисте мозак. Ми у различитим круговима изучавамо проблематику и знамо шта је реалност. А ја сам се сад убедио, да је родољубље код оних људи, који су ван Србије, доста веће него код оних, који су у Србији. Ми имамо трезвени поглед на сву ту ситуацију, и због тога је нама лакше са стране да пратимо и наравно да формирамо своје мишљење, да формирамо своју позицију по свим тим кључним питањима.
Дакле, друштвена активност је један од главних праваца „Уједињене српске дијаспоре Евроазије”. У чему је њена суштина?
Једно је дело масовно то значи организација митинга, пикета. Ми то радимо нон -стоп: радили смо то на годишњицу бомбардовања, поводом неких важних догађаја у Србији. Ми то радимо у Москви, у Украјини, у другим регионима
Друго је оно што ми радимо на научном нивоу, као што смо имали у Академији наука РФ тему Сребренице, где смо разоткривали лажи које су формиране поводом Сребренице, имали смо научну тему везану за Хашки трибунал, недавно смо имали конференцију за безбедност.
У Србији постоји таква визија да нема алтернативе сем у НАТО. Ми видимо сасвим другу алтернативу – сви знају добро шта је НАТО учинило Србији. Ја сам увек тако постављао питање – да ми немамо шта са њима много да разговарамо, јер је НАТО само по себи показало да је то један агресивни блок и само је себе дискредитовало. Можда је жеља наших министара да иду у НАТО али они не могу да воде наш народ јер је наш народ страдао од ове организације.
Ја сам веома озбиљно изучавао ту тематику и морам да кажем да сам апсолутно сагласан са политиком коју води Русија о новом систему европске безбедности. То није прича, то је реалност. Нови систем треба да се изгради јер док је постојао НАТО и Варшавски уговор постојао је баланс. Сада тај баланс више не постоји, сада НАТО иде према границама Русије. А томе јесте алтернатива Организација уговора о колективној безбедности
ОУКБ ради не само као војна организација, пре свега то је организација која се бори против трговине оружјем, дрогом, људима. Ми знамо да је запад отео српско Косово и од Косова је сада направљена највећа после Афганистана криминална структура. ОУКБ може и ту да буде корисна. Ако ми Срби не можемо да нађемо начин како да се боримо против тога што су нам учинили на Косову, ми можемо да им сметамо да се баве тим криминалом и тиме да помажемо и међународним организацијама, и миру и стабилности.
Ми смо већ покренули инициативу на друштвеном нивоу. Ми сматрамо да Србија обавезно треба да формира један тим који ће пратити и започети сарадњу са ОУКБ, исто као што имамо круг људи који се бави темом НАТО-а. Сматрам да Русија са своје стране треба веома озбиљно да размотри формирање једног информационог центра ОУКБ у Србији који би људима објаснио каква је то организација, да би народ имао алтернативу. И ако дође до тога - изводите на изборе, па да видимо где ће народ да се определи.
Међу вашим пројектима је руско-српски међународни бизнис-клуб. Али постоји огроман број организација, и то на различитим нивоима, које се баве билатералним економским везама...
Да. Постоји врло много тих организација, које су, у ствари, више бутафоричне. Ми не би хтели да будемо бутафорични. Ми смо већ направили Интернет-портал „Руско-српски међународни бизнис-клуб”. Ми као дијаспора имамо велику потражњу код наших људи у Србији, који хоће да продају и да реализују своју робу на овим просторима. И исто тако постоје и руске и украјинске компаније, које хоће да реализују своју продукцију у Србији. Значи ми смо само један мост. Значи, нама шаљу те информације, ми те информације сакупљамо у једну базу података, и онда по интересним сферама и по групама предлажемо директне контакте, организацију округлих столова. Ми идемо од организације, од фирме до фирме. Од потрошача до онога, који користи ту продукцију. Ми ћемо примати и изучавати те пројекте, и уколико им буде потребно – јер њима је потребна сертификација, потребно је да знају законе – ми ћемо обезбеђивати ту неку логистику. И то апсолутно бесплатно. До момента, кад то не буде прешло у неки други стадијум, који ће тражити неке друге трошкове.
Један оде великих политичких успеха ваше структуре је организација састанка потпредседника Државне думе РФ Александра Бабакова са председником и премијером РС…
Ми смо се договорили, довели смо таку високу делегацију у Републику Српску, где се разговарало, између осталог, и о политичким, безбедносним и економским темама, везаним за „Јужни ток”, за систем безбедности, јер је сада Република Српска пред великом опасношћу распада, јер Федерација БиХ страна покушава на сваки начин да игнорише Дејтонски споразум. И то је била од тема тих разговора. И наравно формирање једне да тако кажем групе за узајамно деловање Русије и Републике Српске на једном високом нивоу. Мада смо ми, кажемо, ето, заобишли све те протоколарне ствари. И сматрам, да је то јако добро, да ми као организација доказујемо да можемо да делујемо и да реално утичемо на неке догађаје, на неку ситуацију.
То је високи политички ниво. Што се, пак, тиче обичних држављана Србије у иностранству, чиме можете да им помогнете?
Долазе људи са различитим проблемима: једни не знају како са визама, са боравком, са радним местима. Наравно нисмо ми држава и многи очекују од нас много више него што би чак и држава могла. Али код нас нико не стоји у реду као у неким дипломатским организацијама.
Наш гост је био председник међународне невладине организације „Уједињена српска дијаспора Евроазије” Драган Станојевић. Преостаје нам да додамо да детаљније рад организације можете да упознате на www.osdea.ru
За Србију ОУКБ – то је
За Србију ОУКБ – то је алтернатива НАТО-у
За Србију ОУКБ - то је алтернатива НАТО-уГост нашег студија је председник међународне невладине организације „Уједињена српска дијаспора Евроазије” Драган Станојевић.
Пре 11 година бизнисмен Станојевић је основао у Украјини српску организацију „Свети Сава” која је активно сарађивала са патриотским покретима Русије, Украјине и Белорусије. Пре 2 године организација је добила међународни статус и нови назив, наиме: „Уједињена српска дијаспора Евроазије” – у међувремену су отворене њене бројне филијале на постсовјетском простору. Срели смо се са г-ном Станојевићем кратко време пре отварања канцеларије у Москви и разговарамо о томе у чему су Срби слични Украјинцима, о ОУКБ-у као алтернативи НАТО-у, као и чињиници да ван Србије живи више патриота, него у самој земљи.
Постоје две врсте организације – једна врста, када идете на масовност, односно на велику количину учесника, а други тип је лобистички. И ми смо се формирали више као лобистичка организација, односно као организација, која се бави, како је нашим уставом наведено, заштитом наших националних, социјалних, верских, економских и других интереса.
Ми развијамо односе са Руском Федерацијом, са Украјином, са оним државама где имамо центре. Наравно да нам је задатак да ујединимо ту српску дијаспору, што је врло компликовано. Код Срба је увек као код Украјинаца – где су два украјинаца, тамо су три атамана
Али покушаћемо да то урадимо онако како треба, јер десет година то радимо. Морам признати да у 90 одсто случајева нам више помажу Руси, односно руске организације. За нас је, у ствари, то и најбитније, да ми имамо утицај у руским и украјинским организацијама, и да ту можемо да лобирамо те интересе, који су за нас битнији.
Сви знате, да у Србији постоје политичке структуре и власт, која ради онако, како сматра да треба да ради. А ми, људи, који су у дијаспори, којих је, рецимо, 50 одсто, – уколико у Србији имамо 8 милиона становника, ми имамо око 4 милиона Срба ван Србије – али се наш глас у Србији не чује апсолутно никако.
А ми као Срби морамо да имамо своју позицију по свакој кључној ситуацији, која се дешава у Србији. То значи, по Косову и Метохији, по НАТО агресији, по Сребреници, и тако даље. И у тим неким сегментима се ми, као дијаспора, јако разликујемо од онога, што ради власт. Значи, ми смо против признања Декларације о Сребреници, ми конкретно називамо НАТО агресором, ми као Срби, које ће сутра наша деца кад одрасту да питају „Родитељи, где сте ви били, шта сте ви учинили у том периоду, кад се наша држава распадала, кад се чинило то, то, то и то?” Шта ми требамо да им одговоримо? Значи, ми треба да радимо оно што можемо, морамо да имамо своје позиције. Данас смо ми, као организација, српска дијаспора, са ових простора, иницирали формирање светске српске организације, значи Савеза Срба Света, где би се укључиле све те српске организације, као што то раде Јевреји са Конгресом Јевреја, као што то раде многе друге организације. Зашто ми то не би могли да радимо?
Постоје одређена трења између наших организација: постоје те прозападне и постоје оне, које су по мени паметније, односно проруске и просрпске. Ми видимо нашу политику у интеграцији са Русијом. И не само у економском, него у политичком, војном и сваком другом смислу. На бази наше организације већ су кренули из Швајцарске, кренули су из Аустрије, из Аустралије, су се појавиле наше организације, које већ сада хоће да формирају са нама и да потписујемо меморандум и уговоре о узајамној сарадњи.
Занимљива чињеница- према нашим запажањима, ван Србије живи огроман број патриотски расположених Срба… Да ли је то логично?
Ви знате да су средства масовне информације данас једно од најбољих оружја, и то је било достигнуто у Србији, и ви знате резултат те политике, односно онога што су медији учинили, углавном западни медији у Србији. Народ у Србији је у финансијским и економским проблемима, и није му много стало до изучавања широког политичког спектра светских утицаја, и тако даље. То је једна ствар. Друга ствар су, значи, ти пројекти, који су деструктивни у Србији, и који наравно испирају мозак људима, јер они нису у стању да изуче ту проблематику да тако кажем због тога што имају својих проблема. Ми, који смо вани – они немају на нас такав утицај, не могу тако да нам, што кажу код нас у народу, чисте мозак. Ми у различитим круговима изучавамо проблематику и знамо шта је реалност. А ја сам се сад убедио, да је родољубље код оних људи, који су ван Србије, доста веће него код оних, који су у Србији. Ми имамо трезвени поглед на сву ту ситуацију, и због тога је нама лакше са стране да пратимо и наравно да формирамо своје мишљење, да формирамо своју позицију по свим тим кључним питањима.
Дакле, друштвена активност је један од главних праваца „Уједињене српске дијаспоре Евроазије”. У чему је њена суштина?
Једно је дело масовно то значи организација митинга, пикета. Ми то радимо нон -стоп: радили смо то на годишњицу бомбардовања, поводом неких важних догађаја у Србији. Ми то радимо у Москви, у Украјини, у другим регионима
Друго је оно што ми радимо на научном нивоу, као што смо имали у Академији наука РФ тему Сребренице, где смо разоткривали лажи које су формиране поводом Сребренице, имали смо научну тему везану за Хашки трибунал, недавно смо имали конференцију за безбедност.
У Србији постоји таква визија да нема алтернативе сем у НАТО. Ми видимо сасвим другу алтернативу – сви знају добро шта је НАТО учинило Србији. Ја сам увек тако постављао питање – да ми немамо шта са њима много да разговарамо, јер је НАТО само по себи показало да је то један агресивни блок и само је себе дискредитовало. Можда је жеља наших министара да иду у НАТО али они не могу да воде наш народ јер је наш народ страдао од ове организације.
Ја сам веома озбиљно изучавао ту тематику и морам да кажем да сам апсолутно сагласан са политиком коју води Русија о новом систему европске безбедности. То није прича, то је реалност. Нови систем треба да се изгради јер док је постојао НАТО и Варшавски уговор постојао је баланс. Сада тај баланс више не постоји, сада НАТО иде према границама Русије. А томе јесте алтернатива Организација уговора о колективној безбедности
ОУКБ ради не само као војна организација, пре свега то је организација која се бори против трговине оружјем, дрогом, људима. Ми знамо да је запад отео српско Косово и од Косова је сада направљена највећа после Афганистана криминална структура. ОУКБ може и ту да буде корисна. Ако ми Срби не можемо да нађемо начин како да се боримо против тога што су нам учинили на Косову, ми можемо да им сметамо да се баве тим криминалом и тиме да помажемо и међународним организацијама, и миру и стабилности.
Ми смо већ покренули инициативу на друштвеном нивоу. Ми сматрамо да Србија обавезно треба да формира један тим који ће пратити и започети сарадњу са ОУКБ, исто као што имамо круг људи који се бави темом НАТО-а. Сматрам да Русија са своје стране треба веома озбиљно да размотри формирање једног информационог центра ОУКБ у Србији који би људима објаснио каква је то организација, да би народ имао алтернативу. И ако дође до тога - изводите на изборе, па да видимо где ће народ да се определи.
Међу вашим пројектима је руско-српски међународни бизнис-клуб. Али постоји огроман број организација, и то на различитим нивоима, које се баве билатералним економским везама...
Да. Постоји врло много тих организација, које су, у ствари, више бутафоричне. Ми не би хтели да будемо бутафорични. Ми смо већ направили Интернет-портал „Руско-српски међународни бизнис-клуб”. Ми као дијаспора имамо велику потражњу код наших људи у Србији, који хоће да продају и да реализују своју робу на овим просторима. И исто тако постоје и руске и украјинске компаније, које хоће да реализују своју продукцију у Србији. Значи ми смо само један мост. Значи, нама шаљу те информације, ми те информације сакупљамо у једну базу података, и онда по интересним сферама и по групама предлажемо директне контакте, организацију округлих столова. Ми идемо од организације, од фирме до фирме. Од потрошача до онога, који користи ту продукцију. Ми ћемо примати и изучавати те пројекте, и уколико им буде потребно – јер њима је потребна сертификација, потребно је да знају законе – ми ћемо обезбеђивати ту неку логистику. И то апсолутно бесплатно. До момента, кад то не буде прешло у неки други стадијум, који ће тражити неке друге трошкове.
Један оде великих политичких успеха ваше структуре је организација састанка потпредседника Државне думе РФ Александра Бабакова са председником и премијером РС…
Ми смо се договорили, довели смо таку високу делегацију у Републику Српску, где се разговарало, између осталог, и о политичким, безбедносним и економским темама, везаним за „Јужни ток”, за систем безбедности, јер је сада Република Српска пред великом опасношћу распада, јер Федерација БиХ страна покушава на сваки начин да игнорише Дејтонски споразум. И то је била од тема тих разговора. И наравно формирање једне да тако кажем групе за узајамно деловање Русије и Републике Српске на једном високом нивоу. Мада смо ми, кажемо, ето, заобишли све те протоколарне ствари. И сматрам, да је то јако добро, да ми као организација доказујемо да можемо да делујемо и да реално утичемо на неке догађаје, на неку ситуацију.
То је високи политички ниво. Што се, пак, тиче обичних држављана Србије у иностранству, чиме можете да им помогнете?
Долазе људи са различитим проблемима: једни не знају како са визама, са боравком, са радним местима. Наравно нисмо ми држава и многи очекују од нас много више него што би чак и држава могла. Али код нас нико не стоји у реду као у неким дипломатским организацијама.
Наш гост је био председник међународне невладине организације „Уједињена српска дијаспора Евроазије” Драган Станојевић. Преостаје нам да додамо да детаљније рад организације можете да упознате на www.osdea.ru