Reply to comment

Niz guste i zelene krošnje
Padaju kapljice kiše
Koje žele na sebe da obuku šumovite nošnje
Rijeke Dretulje koja se sa svojim talasima lagano njiše.

Klečim na hladnom kamenu,
Tražim kroz bistrinu žubora te oči
I čeznju skrivenu u plamenu
Koji mi je pomogao da tamo opet kročim.

Neka Dretulja u proljetno nabujalo jutro otiče
I prolazi kroz jaruge i plaščanske livade
I kroz moje srce protiče
I neka daje nova susretanja i nade.

Daliborka Pešut Mandić, Kanada

2008. godina