Reply to comment

11.07. petak – Dobro jutro, 6.30h (verujem da ste se uželeli naših ustajanja u ranu zoru). Kafica, doručak i poslednja provera.

Danas ćemo da uživamo u poznatim predelima severne Italije. Ako se svi slažu, neće biti loše da napravimo jednu kratku pauzu u Desenzano di Garda. Popijemo kaficu na obali jezera, pa nastavimo put.

Postoje gradovi koji nas osvoje na prvi pogled. Kao da smo tu već nekada bili, kao da se vraćamo poznatim ulicama, kao da želimo tu zauvek da ostanemo. I postoje gradovi koje otkrivamo polako, koji dozvoljavaju da budu otkriveni polako, otvarajući se u nepreglednim trgovima, malim skrivenim uglovima, dugim ulicama, otmenim građevinama. Gradovi koji dostojanstveno pokazuju svoju lepotu. I kada prvi put dođete u Torino, grad vas neće nametljivo osvojiti lepotom i neobičnošću tipičnih italijanskih gradova. Otmeno, onako kako to umeju samo nekadašnje prestonice, kraljevskog držanja, pokazaće vam svoja bogatstva, ako poželite da ga zaista upoznate. I mada je milionski grad multikulturalnog karaktera, ne pulsira onim užurbanim ritmom velikih evropskih metropola. I onako, kako polako i bez žurbe najbolje upoznajemo neku osobu, isto tako polako počinjemo da istražujemo jedan grad. Za to postoji puno načina, ali gradove je najbolje osetiti koračajući njihovim ulicama, udišući tipične mirise, osluškujući zvukove koji, mada slični u svakom velikom gradu, ipak su tako drugačiji. Osamnaest kilometara arkada, koji datiraju iz 1500.godine, izgrađene su da bi omogućile nesmetanu šetnju kralja i njegove pratnje. Jedan poseban doživljaj grada koji vam omogućava da šetate i po kišnom danu, ukrštajući se sa trgovima i aristokratskim zgradama kojima je ovaj grad bogat. I dok zagledate izloge i provirujete u barove, ne možete, a da odmah ne primetite nešto što čini njegovu srž: prodavnice čokolade. Ukrašene kao da su ih sređivali najbolji modni dizajneri, mame vas izgledom, dekoracijom i mirisima koji se prepliću i ostavljaju vas neodlučnima prilikom izbora pravog mesta u kome ćete uživati u poslasticama.

Dolazak u naš hotel Due Mondi (Via Saluzzo, 3) planiran je u ranim po podnevnim satima. Vadimo noćno koferče pa u šetnju.

Torino - prestonica čokolade i u njemu kraljevsko mesto zauzimaju Bone torta od kakaa i amareta i tradicionalne punjene breskve. Najbolji način da se zagrejete u svežim zimskim noćima je šolja „bicerina“ na bazi kakaa, kafe i mleka, uz slatki zalogaj tradicionalne gianduiotto čokolade, nastale 1865.godine (Caffè Al Bicerin, Piazza della Consolata 5. U ovom cafeu stalni gosti bili su Alexander Dumas i Giacomo Puccini). Još je 1560. da bi se proslavio inauguraciju Torina kao prestonice, Emanuele Filiberto di Savoja simbolično ponudio gradu šolju tople čokolade. Tako je počela ljubavna priča između ovog grada i čokolade, koja da je učinila poznatim u svetu. I mada su ga zvali „company town“ zbog automobilske industrije „Fiat“, grad u kome se puno radilo i koji je u večernjim satima pretvaran u veliku spavaonicu, Torino je danas u konstantnoj izgradnji, usmeren ka potpunoj promeni imidža.

Torino je jedan uredan grad i jednostavan za snalaženje. Šetajući kroz Via Po i Via Roma stiže se do Piazza Castello, velikog trga punog svedoka baroknog Torina, gde dominira Palazzo Madama, dragulj u kome se prepliće nekoliko vekova i koji se nalazi na samoj sredini trga. Zgrada na kojoj se uzdižu dva tornja nekadašnje rimske Porta Pretoria, sadrži i zamak iz 1400.godine, dok se njena fasada, naknadno dodata 1721. otvara u fantastičnom holu i monumentalnim stepenicama. I ova, kao i mnoge druge važne zgrade u ovom gradu, noću je predivno osvetljena, te se preporučuje i jedna večernja šetnja koja kreira posebnu romantičnu iluziju mešavine svetla i noći. Ta čudesna svetla svih boja prate vas u svakom kutku Torina, a sjajno obasjani svodovi navode vas na pravi put. Ne može da se zaobiđe ni Palazzo Reale koji je više od dva veka bio dom kraljevima i koji danas otvara vrata posetiocima, otkrivajući im ukus nekadašnjih kraljeva. Piazza Castello sve više dobija izgled luksuznog gradskog salona u kome ćete zastati, popričati i napraviti nekoliko lepih fotografija. Ukoliko se šetnja nastavi Ulicom Po, izlazi se na Piazza Vittorio Veneto, a odatle se za čas stiže do same reke i tzv. Murazzi del Po, ulica koja vas vodi obalom, posebno vesela u letnjim danima kada se napune kafići kojih je sve više kraj vode i koji su jedan od centara noćnog života.

Torino kao i svaki grad, ima svoj simbol, nešto što ga čini prepoznatljivim na razglednicama, nešto što je znak Torinezima da su došli kući. Mole Antonelliana, visoka kupola u samom centru, dominira gradom svetleći noću kao svetionik koji obeležava put ka srcu grada. Visoka 165m, nekadašnja sinagoga, danas je mesto u kome turisti zahvaljujući liftu koji ih za 59 sekundi vodi na visinu od 85m, mogu da posmatraju najlepšu panoramu Torina ovenčanog Alpima. Ljubiteljima muzeja ova zgrada pruža mogućnost da posete Muzej Filma jedan od mnogobrojnih koje ima ovaj grad. Najpoznatiji je svakako Egipatski, drugi po veličini na svetu posle onog u Kairu sa 30.000 izložbenih predmeta i svim misterijama i legendama koje su s njim u vezi. Mi naravno za posete muzejima ovog puta nemamo vremena.

Piazza San Carlo važi za jedan od najlepših trgova u Italiji. Sklad, harmonija i simetrija dominiraju ovim trgom na čijem se centru nalazi spomenik kralju Emanuelu Filibertu, dok su mu nasuprot i dve crkve, tzv. Bliznakinje Chiesa San Carlo koje se nalaze svaka sa jedne strane Via Roma. I mada ova ulica jeste puna lepo uređenih izloga, Torinezi i turisti preferiraju Via Garibaldi, možda zato jer je celom dužinom pešačka zona koja je subotom puna ljudi koji popodneva provode u šetnji i kupovini. Ali ni za to mi nemamo vremena jer... Jaooo opet smo stigli kad se radnje zatvaraju.

Torino je grad sa puno identiteta, nazivaju ga prestonicom ukusa, muzejom na otvorenom, prestonicom čokolade, malim Parizom, industrijskim gradom: on je zapravo, sve to zajedno, ali i grad budućnosti koji za svoje velike i intenzivne promene može da zahvali Olimpijskim igrama koje su mu između ostalog donele i prvi potpuno automatizovani metro u Italiji, jedan od šest takvih u svetu, pored moderne „val linije“ u Parizu.

Glavni grad regiona Piemonte nudi pravi izazov za ljubitelje dobre kuhinje. Obavezno morate da probate bagna caoda (sos na bazi ulja, acuge- usoljene ribice, i belog luka u koji se umače povrće), brasato (jelo od mesa) i razne vrste sireva, sve to propraćeno odličnim crnim vinima, kao što su Dolcetto, Barbera i Barolo.

Za Torino se vezuje i legenda da je grad ezoterije, pun misterije i magije, u kome se prepliću omađijane uličice prekrivene velom tajni. Možda zato što se po verovanjima nalazi na mestu savršenog trougla bele magije koji formiraju Torino, Prag i Lion ili pak, crne magije, trougao koji formira sa San Franciskom i Londonom.

Legenda kaže da se u podzemlju Basilica di Maria Ausiliatrice nalazi drveni krst napravljlen od drveta Isusovog krsta i da je tu skriven Sveti Gral ( s ovim se verovatno ne bi složili mnogi, ali šta je tu je, treba privući turiste). Ako posetite Duomo, u samom centru grada, izložen je čaršav u koji je, veruje se, bio uvijen Isus nakon raspeća. Čaršav je tu od 1578.godine i zove se Sacra Sindone. Nedaleko od Piazza Solferino gde će vam pažnju privući fontana Anđelika koja za sve one koji veruju u to predstavlja „vrata ka beskonačnom“, put može da vas nanese i u Via Michele Lessona, gde se nalazila „Domus Moroco“, tj. Torinsko boravište najslavnijeg proroka svih proroka Nostradamusa.

Osećaj koji imate dok šetate Torinom jeste da je ušuškan i mali bez visokih zgrada, da je pitom i smiren, da iako ima milion stanovnika, oni su se negde sakrili. Ali to je samo varka. Jer grad je živahan i otvoren.

Jedini način da razumete Torino i da ga osetite, da doživite njegovu slavnu istoriju, frenetičnu sadašnjost i budućnost, magiju i misteriju, njegovu lepotu i otmenost, jeste da budete deo svega toga. Bar na trenutak.

Tako će i da bude. Kratko panoramsko razgledanje, klopica, a onda na spavanjac. Sutra idemo u Dolinu Vulkana. Pripremite se na jedinstveni doživljaj.

Želim vam laku noć, sa ukusom torinske čokolade, tople italijanske noći i tihom muzikom.

Nerro, Wikipedia (deo teksta i fotografija)

2008. godina