Srbi u svetu |
 | |  | |  | |  | |  |
Hronika Đavolje Varoši
Tajanstveno je čedo Majke Prirode. Ne zna se tačno kad se porodilo. Jeste dragulj, i te kakav. Narod mu je neobično
ime nadenuo. Đavolja Varoš. Ima stanovnika ali nisu to obični ljudi. Čeljad u varoši i jesu i nisu brojna, kako se uzme.
Uvek su na broju. I okupu. Ne umiru. Ako bi se dogodilo da koje od njih, ne daj Bože, posrne Majka Priroda se pobrine
da mu boljku zaleči i ono ponovo izđika. I tako vekovima. Narasla čitava varoš. Jeste varoš a nije varoš. Lokacija? Kraj
koji zovu ”Verige sveta”. Bliža lokacija? Zemlja Srbija, opština Kuršumlija. Do Đavolje Varoši stiže se iz Beograda, preko
Niša. Sa puta Niš – Priština u blizini Prolom Banje valja odabrati put ka Dobrom Dolu i selu Zebice. Iz Zebica preostalo je
svega 3 kilometra asfaltnog puta da bi se stiglo u zaštićeno područje spomenika Majke Prirode- Đavolju Varoš.
Varoš čine 202 kamene figure. A kamen, negde smo čitali, zna pričati lepše od najdarovitijeg pripovedača. Problem je,
međutim, što u ovom globalizovanom svetu, gde važi maksima ”ko nije sa nama, protiv nas je” nema puno ljudi koji se
trude da razumeju jezik Majke Prirode. A, Majka Priroda kao svaka dobra majka, ne ljuti se. Tera po svome. ”Ona ima
preča posla / Raskošno se oblači / Svaki dan druga haljina i ukrasni detalj / Noćni provodi kocka orgije / Posle tuša i
kupke sunča se i uvija u meke oblake sna i zaborava / Često je trese groznica pucaju čirevi / I vrela krv iz njene utrobe
kulja / Sve živo sa strahom Bogu se moli”.
Đavolja Varoš je upravo, kako pesnik Milosav Popadić kaže, ”ukrasni detalj” na raskošnoj haljini Majke Prirode. Tu su i
dve jaruge, jedna Đavolja a druga Paklena. Podeljene vododelnicom sučelile su se i obrazovale jedinstveno područje
koje je izloženo vekovima erozivnim procesima. Kamene figure su različitih oblika i dimenzija – visine od 2 metra do
fantastičnih 15 metara, širine od pola do tri metra. A gore na vrhu kamena kapa, ploča teška oko stotinu kilograma. Ove
figure do dva metra visine deca su prozvala đavolčići. Rečju geomorfološki fenomen redak u svetu. Čudo. I pravo je što
ovo čudo nosi ime kakvo nosi. A što je pravo i Bogu je milo. Lepo je što se Đavolja Varoš kandidovala za listu 7 svetskih
čuda prirode. Nadat se da će ovoj čudnoj i čudesno lepoj varošici Srbi u rasejanju pomoći da uđe u uži krug kandidata
za listu svetskih čuda i da je tu ne samo zadrže, nego da joj obezbede ulazak u krug od sedam svetskih čuda. Glasovi
posetilaca Internet-prezentacije koja je bazirana u Lisabonu odlučuju.
ime nadenuo. Đavolja Varoš. Ima stanovnika ali nisu to obični ljudi. Čeljad u varoši i jesu i nisu brojna, kako se uzme.
Uvek su na broju. I okupu. Ne umiru. Ako bi se dogodilo da koje od njih, ne daj Bože, posrne Majka Priroda se pobrine
da mu boljku zaleči i ono ponovo izđika. I tako vekovima. Narasla čitava varoš. Jeste varoš a nije varoš. Lokacija? Kraj
koji zovu ”Verige sveta”. Bliža lokacija? Zemlja Srbija, opština Kuršumlija. Do Đavolje Varoši stiže se iz Beograda, preko
Niša. Sa puta Niš – Priština u blizini Prolom Banje valja odabrati put ka Dobrom Dolu i selu Zebice. Iz Zebica preostalo je
svega 3 kilometra asfaltnog puta da bi se stiglo u zaštićeno područje spomenika Majke Prirode- Đavolju Varoš.
Varoš čine 202 kamene figure. A kamen, negde smo čitali, zna pričati lepše od najdarovitijeg pripovedača. Problem je,
međutim, što u ovom globalizovanom svetu, gde važi maksima ”ko nije sa nama, protiv nas je” nema puno ljudi koji se
trude da razumeju jezik Majke Prirode. A, Majka Priroda kao svaka dobra majka, ne ljuti se. Tera po svome. ”Ona ima
preča posla / Raskošno se oblači / Svaki dan druga haljina i ukrasni detalj / Noćni provodi kocka orgije / Posle tuša i
kupke sunča se i uvija u meke oblake sna i zaborava / Često je trese groznica pucaju čirevi / I vrela krv iz njene utrobe
kulja / Sve živo sa strahom Bogu se moli”.
Đavolja Varoš je upravo, kako pesnik Milosav Popadić kaže, ”ukrasni detalj” na raskošnoj haljini Majke Prirode. Tu su i
dve jaruge, jedna Đavolja a druga Paklena. Podeljene vododelnicom sučelile su se i obrazovale jedinstveno područje
koje je izloženo vekovima erozivnim procesima. Kamene figure su različitih oblika i dimenzija – visine od 2 metra do
fantastičnih 15 metara, širine od pola do tri metra. A gore na vrhu kamena kapa, ploča teška oko stotinu kilograma. Ove
figure do dva metra visine deca su prozvala đavolčići. Rečju geomorfološki fenomen redak u svetu. Čudo. I pravo je što
ovo čudo nosi ime kakvo nosi. A što je pravo i Bogu je milo. Lepo je što se Đavolja Varoš kandidovala za listu 7 svetskih
čuda prirode. Nadat se da će ovoj čudnoj i čudesno lepoj varošici Srbi u rasejanju pomoći da uđe u uži krug kandidata
za listu svetskih čuda i da je tu ne samo zadrže, nego da joj obezbede ulazak u krug od sedam svetskih čuda. Glasovi
posetilaca Internet-prezentacije koja je bazirana u Lisabonu odlučuju.
Hronika Đavolje Varoši
| U NOVOM BROJU |
Album fotografija Đavolja Varoš. Dovoljno je da kliknete na bilo koju fotografiju i da
otvorite album i da, potom, listate fotografije. I još nešto, nemojte zaboraviti da
posetite stranicu http://www.new7wonders.com/nature/en/liveranking/ i da vidite
trenutni plasman Đavolje Varoši na listi svetskih čuda, a i da glasate ako niste glasali.
Glasa se na ovoj adresi: http://www.new7wonders.
com/nature/en/vote_on_nominees/?firstselect=5:127
Glasanje za izbor finalista 7 čuda Majke prirode traje do 31. decembra 2008. godine.
Panel eksperata N7W objaviće listu od 21 kandidata u januaru 2009. godine. Tokom
2009. i delom 2010. godine glasaće se za izbor 7 čuda prirode sa liste finalista. Sedam
čuda prirode biće zvanično proglašeno u leto 2010. godine
otvorite album i da, potom, listate fotografije. I još nešto, nemojte zaboraviti da
posetite stranicu http://www.new7wonders.com/nature/en/liveranking/ i da vidite
trenutni plasman Đavolje Varoši na listi svetskih čuda, a i da glasate ako niste glasali.
Glasa se na ovoj adresi: http://www.new7wonders.
com/nature/en/vote_on_nominees/?firstselect=5:127
Glasanje za izbor finalista 7 čuda Majke prirode traje do 31. decembra 2008. godine.
Panel eksperata N7W objaviće listu od 21 kandidata u januaru 2009. godine. Tokom
2009. i delom 2010. godine glasaće se za izbor 7 čuda prirode sa liste finalista. Sedam
čuda prirode biće zvanično proglašeno u leto 2010. godine
Legende koje su i danas žive u naroda
Čudo je Đavolja Varoš. Čudo nad čudima. Nažalost za ovo čudo Majke
Prirode ne zna se dovoljno ni u Srbiji (Đavolja Varoš? «Gde je to, bre!?».
«More, mani, kakva Đavolja Varoš?», «Nikad čuo!», «Je li to neka knjiga?»).
Tajanstvenost je opasala varoš. Čudno su izvajane i još čudnije poredane
kamene forme. Voda u području varošice ima i ukus i miris. Ovde zna biti
jezivo fijukanje vetra i neobični su, pri tome, zvučni efekti… Lokalno
stanovništvo je, iz generacije u generaciju, pričalo svoju priču o viđenom. A
gde je viđeno to što se pričalo? Pa gde bi drugo nego u Đavoljoj Varoši.
Čudo je Đavolja Varoš. Čudo nad čudima. Nažalost za ovo čudo Majke
Prirode ne zna se dovoljno ni u Srbiji (Đavolja Varoš? «Gde je to, bre!?».
«More, mani, kakva Đavolja Varoš?», «Nikad čuo!», «Je li to neka knjiga?»).
Tajanstvenost je opasala varoš. Čudno su izvajane i još čudnije poredane
kamene forme. Voda u području varošice ima i ukus i miris. Ovde zna biti
jezivo fijukanje vetra i neobični su, pri tome, zvučni efekti… Lokalno
stanovništvo je, iz generacije u generaciju, pričalo svoju priču o viđenom. A
gde je viđeno to što se pričalo? Pa gde bi drugo nego u Đavoljoj Varoši.
Po jednoj legendi, a Đavolja Varoš je kao stvorena da raspaljuje maštu, zemljane figure predstavljaju okamenjene
đavole koje su ljudi nosili na svojim leđima. Kako su ljudima, đavoli su đavoli, donosili samo zlo, reše da ih se nekako
oslobode. Zanoćiše, kaže legenda, i konačiše kod crkvišta Svete Petke. Moljaše umoljivu svetiteljku vascelu noć da ih
spase. I bejahu spašeni time što svetiteljka đavole u kam pretvori. Verovatno je blizina crkve Svete Petke doprinela
stvaranju ove legende. Druga legenda priča kako su u ovom kraju živeli skromni ljudi privrženi svojoj veri. Đavolu to nije
bilo po volji te im je podmetnuo đavolju vodu e, da bi zaboravili na rodbiske veze i činili rodoskrnavljenje. Kako su pili tu
vodu opijeni meštani rešiše da venčaju brata i sestru. Đavolji naum pokušala je da spreči vila. Vila nije uspela da
razumu privede svatove koji su se već bili uputili na venčanje. Zaštitnica vila, koja i dan-danji bde nad ovim krajem, vele
meštani, nije se predala, nastavila se moliti pred Bogom za dobro ljudi u svatovima i da spreči rodoskrnavljenje. Dobri
Bog, koji vidi i čuje sve, usliši molbu vile, spoji nebo sa zemljom, dunu jak, hladan vetar i okameni svatove sa
mladencima.
Naučni radovi o Đavoljoj Varoši
Zemljani stubovi u Đavoljoj Varoši građeni su u tri nivoa i različitog su sastava. U Podlozi je sloj laporca, debeo do 1 m, u
sredini žućkasta glina debela do 3 metra, a iznad nje je najdeblji sloj od peščara, pokriven andezitskim pločama, koje
kao pravi kišobrani štite rastresitu podlogu od razaranja i odnošenja.
Prof. dr Tomislav Rakićević, Glavutci u slivu Kosanice;
Glasnik geografskog društva, Sveska XXXV , br.2., str. 137-139; Beograd 1955.
Đavolja Varoš je skup od 202 zemljane piramide (”glavutka”), različite visine, od 2 do 15 metara i širine od pola do tri
metra, sa andezitskim ”kapama” prvi vrhu. Nalazi se u dolini Đačkog potoka, desne pritoke Velike Kosanice, na 620-660
metara nadmorske visine, između sela Zebice i Đake i udaljena je 6-7 kilometara u vazdušnoj liniji južno od Prolom
Banje. Ti retki oblici reljefa u prirodi, mogli bi da postanu turistička atrakcija svetskog glasa i značaja, pošto su većih
dimenzija od sličnih u Francuskoj, Italiji i Austriji. Mešutim, Đavolja Varoš je naziv i za kuriozitetnu hidrološku pojavu kod
glavutaka. Prema analizi Geoinstituta iz 1974. godine, to je jako mineralizovan izvor (10,7 mg/l), veoma kiseo (pH od 3,5
predstavlja najnižu vrednost među termomineralnim vodama u Srbiji), sa velikim sadržajem gvožđa (1000 mg/l),
aluminijuma (100 mg/l), bakra (5 mg/l) i cinka (5 mg/l), čija je temperatura 13ºC (7). Stariji autori ovu pojavu imenovali
su kao ”Đaka” a M. Leko (1922) je svrstava «u red sulfatvih gvožđevitih voda».
Prof. dr Milivoje Mećajka, Geografsko-turistički položaj i prirodni uslovi za razvoj turizma u Prolom Banji; Glasnik Srpskog
geografskog društva, Sveska LXV/1, 1985.godine
Voda Đavolje Varoši je hladna, mineralna voda, ekstremne kiselosti (rN 1,5) i visoke mineralizacije (15 g/l) i tvrdoće
(21.05º dH). Bilo kakvo upoređenje hemijskog sastava ove vode i drugih mineralnih voda Srbije je nemoguće.
Dr V. Vujanović i dr M. Teofilović u knjizi Banjske i mineralne vode Srbije; Zajednica za nauku Srbije, Beograd 1983.
godine
Vraški je teško razumeti postanje Đavolje Varoši. Da nije tako ne bi joj Srbi takvo ime nadenuli. Teško je razumeti, isto
tako, zašto su minuli vekovi pa da svet sazna za ovaj dragulj Majke Prirode.
Aleksa Dragić
Tekst i fotografije su preuzete sa sajta www.dijaspora.nu
đavole koje su ljudi nosili na svojim leđima. Kako su ljudima, đavoli su đavoli, donosili samo zlo, reše da ih se nekako
oslobode. Zanoćiše, kaže legenda, i konačiše kod crkvišta Svete Petke. Moljaše umoljivu svetiteljku vascelu noć da ih
spase. I bejahu spašeni time što svetiteljka đavole u kam pretvori. Verovatno je blizina crkve Svete Petke doprinela
stvaranju ove legende. Druga legenda priča kako su u ovom kraju živeli skromni ljudi privrženi svojoj veri. Đavolu to nije
bilo po volji te im je podmetnuo đavolju vodu e, da bi zaboravili na rodbiske veze i činili rodoskrnavljenje. Kako su pili tu
vodu opijeni meštani rešiše da venčaju brata i sestru. Đavolji naum pokušala je da spreči vila. Vila nije uspela da
razumu privede svatove koji su se već bili uputili na venčanje. Zaštitnica vila, koja i dan-danji bde nad ovim krajem, vele
meštani, nije se predala, nastavila se moliti pred Bogom za dobro ljudi u svatovima i da spreči rodoskrnavljenje. Dobri
Bog, koji vidi i čuje sve, usliši molbu vile, spoji nebo sa zemljom, dunu jak, hladan vetar i okameni svatove sa
mladencima.
Naučni radovi o Đavoljoj Varoši
Zemljani stubovi u Đavoljoj Varoši građeni su u tri nivoa i različitog su sastava. U Podlozi je sloj laporca, debeo do 1 m, u
sredini žućkasta glina debela do 3 metra, a iznad nje je najdeblji sloj od peščara, pokriven andezitskim pločama, koje
kao pravi kišobrani štite rastresitu podlogu od razaranja i odnošenja.
Prof. dr Tomislav Rakićević, Glavutci u slivu Kosanice;
Glasnik geografskog društva, Sveska XXXV , br.2., str. 137-139; Beograd 1955.
Đavolja Varoš je skup od 202 zemljane piramide (”glavutka”), različite visine, od 2 do 15 metara i širine od pola do tri
metra, sa andezitskim ”kapama” prvi vrhu. Nalazi se u dolini Đačkog potoka, desne pritoke Velike Kosanice, na 620-660
metara nadmorske visine, između sela Zebice i Đake i udaljena je 6-7 kilometara u vazdušnoj liniji južno od Prolom
Banje. Ti retki oblici reljefa u prirodi, mogli bi da postanu turistička atrakcija svetskog glasa i značaja, pošto su većih
dimenzija od sličnih u Francuskoj, Italiji i Austriji. Mešutim, Đavolja Varoš je naziv i za kuriozitetnu hidrološku pojavu kod
glavutaka. Prema analizi Geoinstituta iz 1974. godine, to je jako mineralizovan izvor (10,7 mg/l), veoma kiseo (pH od 3,5
predstavlja najnižu vrednost među termomineralnim vodama u Srbiji), sa velikim sadržajem gvožđa (1000 mg/l),
aluminijuma (100 mg/l), bakra (5 mg/l) i cinka (5 mg/l), čija je temperatura 13ºC (7). Stariji autori ovu pojavu imenovali
su kao ”Đaka” a M. Leko (1922) je svrstava «u red sulfatvih gvožđevitih voda».
Prof. dr Milivoje Mećajka, Geografsko-turistički položaj i prirodni uslovi za razvoj turizma u Prolom Banji; Glasnik Srpskog
geografskog društva, Sveska LXV/1, 1985.godine
Voda Đavolje Varoši je hladna, mineralna voda, ekstremne kiselosti (rN 1,5) i visoke mineralizacije (15 g/l) i tvrdoće
(21.05º dH). Bilo kakvo upoređenje hemijskog sastava ove vode i drugih mineralnih voda Srbije je nemoguće.
Dr V. Vujanović i dr M. Teofilović u knjizi Banjske i mineralne vode Srbije; Zajednica za nauku Srbije, Beograd 1983.
godine
Vraški je teško razumeti postanje Đavolje Varoši. Da nije tako ne bi joj Srbi takvo ime nadenuli. Teško je razumeti, isto
tako, zašto su minuli vekovi pa da svet sazna za ovaj dragulj Majke Prirode.
Aleksa Dragić
Tekst i fotografije su preuzete sa sajta www.dijaspora.nu
MESTO ZA VAŠU REKLAMU
Copyright © www.srbiusvetu.org 2008. Sva prava su zadržana.
Kontakt: info@srbiusvetu.org
.............................................................................................................................................................................................................................................................