Srbi u svetu |
 | |  | |  | |  | |  |
Dijaspora, Stokholm
DRUGI O DIJASPORI
Lepo je što i tamo na Severu postoji
jedan časopis kao sto je "Dijaspora".
On je kompliment ne samo za vas koji
ga uređujete nego i za celu našu
kulturu čiji najprosvećeniji i
najzanimljiviji deo se u ovom trenutku
možda nalazi u dijaspori.
Onoliko koliko je vama, na neki način,
potreban naš jezik, toliko su nama
potrebni takvi poduhvati koji čuvaju
malo naše vatre u dalekim, lepim
hladnijim krajevima.
Književnik Radoman Kanjevac iz
Beograda
jedan časopis kao sto je "Dijaspora".
On je kompliment ne samo za vas koji
ga uređujete nego i za celu našu
kulturu čiji najprosvećeniji i
najzanimljiviji deo se u ovom trenutku
možda nalazi u dijaspori.
Onoliko koliko je vama, na neki način,
potreban naš jezik, toliko su nama
potrebni takvi poduhvati koji čuvaju
malo naše vatre u dalekim, lepim
hladnijim krajevima.
Književnik Radoman Kanjevac iz
Beograda
| U NOVOM BROJU |
Život naših ljudi u ovoj neobično dugoj ali lijepo i srećno uređenoj zemlji može se uporediti
sa rudnikom zlata u koji se nedovoljno zalazilo da bi se spoznali i čitaocu približili tragovi
koje su svojim vrijednim radom ostavljali. Od brojnih primjera, za ovu priliku izdvajamo:
otkriće da u Švedskoj postoji fond ”Rajko i Maj Đermanović” za stipendiranje studenata
srpskog porijekla u kojem se nalazi preko 2,5 miliona kruna (novi konkurs raspisala je
SANU u dnevnom listu «Politika», 29. februara), da je u glavnom gradu ove zemlje još
daleke 1945. godine odštampana ćirilicom knjiga pripovjedaka Stevana Sremca ili da smo
bili na tragu Miloša Crnjanskog kroz njegovu Hiperboreju. Pisali smo često kako žive i šta
rade srpska udruženja i društva a posebno dva najmasovnija (i najstarija) srpska
udruženja u Švedskoj, ”Sinđelić” iz Geteborga ”Srbija” iz Malmea ali i ono najmlađe ”Sveti
Nikola” iz Vesterosa.
Višedecenijski rad i život naših ljudi u zapadnoj Evropi zaslužuje ozbiljnu sociološku
studiju. Vaskoliki lični rad i angažovanje u firmi i familiji ali i ukupno djelovanje Srba i
srpskih organizacija, kroz organizovano druženje i život u ovom dijelu svijeta, ostavili su
postojane tragove koji će se, sasvim je izvjesno, izgubiiti u vremenu i prostoru, ukoliko se
to ne istraži i ne sakupi na jednom mjestu. Svojim desetogodišnjim životom ovaj časopis
je potvrdio da ima obilje građe. Toliko da ima osnova da se razmišlja u pravcu njenog
objedinjavanja, sistematizovanja i naučnog verifikovanja.
Iz teksta "Na pragu jedanaestog godišta Dijaspore"
www.dijaspora.nu
sa rudnikom zlata u koji se nedovoljno zalazilo da bi se spoznali i čitaocu približili tragovi
koje su svojim vrijednim radom ostavljali. Od brojnih primjera, za ovu priliku izdvajamo:
otkriće da u Švedskoj postoji fond ”Rajko i Maj Đermanović” za stipendiranje studenata
srpskog porijekla u kojem se nalazi preko 2,5 miliona kruna (novi konkurs raspisala je
SANU u dnevnom listu «Politika», 29. februara), da je u glavnom gradu ove zemlje još
daleke 1945. godine odštampana ćirilicom knjiga pripovjedaka Stevana Sremca ili da smo
bili na tragu Miloša Crnjanskog kroz njegovu Hiperboreju. Pisali smo često kako žive i šta
rade srpska udruženja i društva a posebno dva najmasovnija (i najstarija) srpska
udruženja u Švedskoj, ”Sinđelić” iz Geteborga ”Srbija” iz Malmea ali i ono najmlađe ”Sveti
Nikola” iz Vesterosa.
Višedecenijski rad i život naših ljudi u zapadnoj Evropi zaslužuje ozbiljnu sociološku
studiju. Vaskoliki lični rad i angažovanje u firmi i familiji ali i ukupno djelovanje Srba i
srpskih organizacija, kroz organizovano druženje i život u ovom dijelu svijeta, ostavili su
postojane tragove koji će se, sasvim je izvjesno, izgubiiti u vremenu i prostoru, ukoliko se
to ne istraži i ne sakupi na jednom mjestu. Svojim desetogodišnjim životom ovaj časopis
je potvrdio da ima obilje građe. Toliko da ima osnova da se razmišlja u pravcu njenog
objedinjavanja, sistematizovanja i naučnog verifikovanja.
Iz teksta "Na pragu jedanaestog godišta Dijaspore"
www.dijaspora.nu
Jedan od najlepših poduhvata je očuvanje
jezika i običaja naroda u tuđini. Vi ste se
latili ovog časnog posla sa žarom
entuzijaste i znanjem profesionalca.
Najlepsa moguća sprega. Neka vam je sa
srećom.
Ljubica Penčić, Oslo (Norveška)
....................................................................
jezika i običaja naroda u tuđini. Vi ste se
latili ovog časnog posla sa žarom
entuzijaste i znanjem profesionalca.
Najlepsa moguća sprega. Neka vam je sa
srećom.
Ljubica Penčić, Oslo (Norveška)
....................................................................
MESTO ZA VAŠU REKLAMU
Copyright © www.srbiusvetu.org 2008. Sva prava su zadržana.
Kontakt: info@srbiusvetu.org
.............................................................................................................................................................................................................................................................