Srbi u svetu |
 | |  | |  | |  | |  |
Čujte Srbi
Arčibald Rajs (Hehtzberg u Badenu, 8. jul 1875 - Beograd, 8. avgust 1929)
1. juni 1928.
Bio sam s vama kada ste bili u nevolji. Delio sam s vama patnje i da bih to mogao,
žrtvovao sam sjajan život i veoma lepu karijeru koja je mnogo obećavala. Zavoleo sam
vas, jer sam na delu video vaše ljude iz naroda u bitkama i presudnim trenucima, kada
se prepoznaje istinski karakter neke nacije. Zavoleo sam vas i zbog žrtava koje sam radi
vas podneo, jer za ljude i stvari se u toliko jače vezujemo u koliko nas to vezivanje košta
žrtvovanja.
Video sam vam, međutim, i mane, mane koje su se užasno iskazale posle rata. Neke
vaše mane će, ako ih ne otklonite, biti pogubne po vašu naciju. Ne bih vam bio prijatelj
ako ne bih povikao "čuvajte se" i ako vam ne bih, uz vrline, koje su istinske i lepe, ukazao,
kao u ogledalu, na vaše loše strane.
Vaša nacija je imala veoma lepu prošlost, posle koje su usledili dugi nesrećni vekovi.
Pošto ste osnovali veliko carstvo, koje je, sudeći po onome što je od njega ostalo,
mnogo obećavalo i u svoje doba bilo napredno poput zapadnih carevina i kraljevina, pali
ste pod prevlast Turaka, zatim i u njihovo ropstvo.
Ipak, uprkos svim tim nevoljama, veoma je malo vaših voljenih pokušalo da izbegne taj
grozni položaj prihvatanjem muslimanske vere. Velika većina vaših predaka je, i pored
dugotrajnih patnji, ostala odana staroj veri i nije htela da povije vrat pred okrutnim
tuđinom.
Narod vam je hrabar i njegova hrabrost često seže do junaštva. Mogu to s pravom da
kažem, jer sam gledao vaše vojnike, a oni su bili ništa drugo do sam narod, u skoro
svim bitkama Velikog oslobodilačkog rata.
Narod vam je rodoljubiv. Ne znam ni za jedan narod u kojem legendarni nacionalni
junaci toliko žive u narodnoj duši kao kod vas.
Pretvorili ste svoju religiju u narodnu crkvu, bolje reći u narodnu tradiciju. Međutim, vi
niste religiozni. Niste mogli da prihvatite Boga kakav je u Bibliji, pretvorili ste ga u večnog
i svemoćnog glavara svog naroda. Ako bih mogao da u ovoj oblasti upotrebim trivijalan
izraz, rado bih rekao da vaš "bog" nosi oklop i bradu Kraljevića Marka, šajkaču vašeg
ratnika sa Cera i Jadra, Kajmakčalana i Dobrog polja.
Vaš narod je gostoljubiv.
Narod vam je demokratičan, i to zaista demokratičan, a ne na način političara. Među
vašim ljudima čovek se ceni onoliko koliko je čovek, a ne po onome što su od njega
učinili odelo i titule. Vaš narod zna za samilost i ponekad je takav u trenucima kada se
čovek ne nada da će kod njega naći tu lepu ljudsku osobinu. Narod vam je ponosan, ali
ne i ohol. Najzad, vi ste bistar narod, jedan od najbistrijih koje sam za života video.
Pogledajmo sada mane vašeg naroda.
Niste veliki radnici. često odlažete za sutra, čak i za prekosutra, ono što biste mogli da
učinite danas. Posledica je da se to, često, nikada i ne uradi. Koliko ste samo ličnih i,
još gore, koliko ste gubitaka po svoju zemlju podneli zbog tog olakog dangubljenja!
Treba, ipak, reći da se kod vas taj nedostatak radne energije objašnjava na dva načina.
Najpre, pod turskom vlašću vam je i najteži rad malo koristio. Od njega se bogatio samo
vaš ugnjetač. Tokom vekova navikli ste se da radite samo onoliko koliko je neophodno.
Zatim, zemlja vam je toliko plodna. Uz veoma malo rada imate što vam je potrebno za
život.
Jedna od vrlina koja je kod mnogih među vama iščezla jeste zahvalnost.
Postali ste strašno nezahvalni. Mnogi među vama su veoma bogati i nemilice troše da bi
se istakli i iz zabave, ali kada valja pokazati zahvalnost prema onima koji su se žrtvovali,
ništa ne daju, ama baš ništa. Vaše vođe nisu još, za ovih deset godina koliko je prošlo
od završetka rata, svečano obeležile ni jedan od onih velikih događaja kojima dugujete
slobodu i veličinu zemlje. Jasno je, takve svečanosti bi bile nezgodne većini vaših
sadašnjih vođa zato što oni, dok vam je zemlja bila u smrtnoj opasnosti i kad se trebalo
žrtvovati, ništa nisu učinili za nju, već su se samo brinuli kako da sklone na sigurno svoju
dragocenu ličnost, čak su neki iskoristili nesreću otadžbine da bi se obogatili.
Šta ste učinili za svoje ratne invalide? Od svih zemalja koje su učestvovale u ratu vaša se
najgore odnosi prema njima. Dok nekoliko stotina vaših bivših ministara, samoživih
političkih profesionalaca, koji, u većini slučajeva, ništa nisu učinili za otadžbinu, već
obilato napunili džepove, sređuje sebi isplaćivanje "penzija" koje vas koštaju nebrojenih
miliona, invalidi vam mogu umirati od gladi.
Vaš čovek iz naroda, seljak, neiskvaren uticajem profesionalnih političara, nije podmitljiv.
"Inteligencija" vam to jeste, i to od najsitnijeg činovnika sa ili bez diplome, do ministra.
"Inteligencija" Srbije skoro ništa nije učinila za svoju zemlju i jedina joj je briga bila da
svoje dragocene članove skloni na sigurno.
Vrativši se u otadžbinu posle pobede, u kojoj nisu učestvovali, vaši intelektualci su težili
da upravljaju svim poslovima. Seljaci njima nisu ništa značili iako su činili ogromnu
većinu u Srbiji, a vojnici, tvorci pobede, za njih su bili "prostaci", dobri da mlate
neprijatelja i ginu, i ni za šta drugo.
Kao i sva nemoralna bića, i inteligencija se divi sili, čak i kada se najviše zloupotrebljava.
To ju je navelo da se, posle rata, skoro odmah pomiri sa najgorim neprijateljima svoje
zemlje, sa Nemcima.
Umesto da deluje pozitivno vaša inteligencija je delovala negativno. Umesto da gradi,
ona je razgrađivala. Ona je žarište truleži i iskvarenosti, od čega toliko trpite. Ako joj
dopustite da nastavi, zemlja vam je izgubljena.
Vaš narod je veliki ljubitelj političkih ili bolje rečeno, stranačkih vođa.
Sa sve nadmoćnijim stupanjem na vlast inteligencije, pojavljuju se ljudi koji shvataju
kakva se lična korist može izvući iz vaše sklonosti za stranačku politiku. Oni stvaraju
zanimanje od iskorišćavanja vaše sklonosti za stranačku politiku, pa sada imate
profesionalne političare koji na tome zarađuju za život. Ma, šta govorim – oni zgrću
bogatstvo.
Tako su vam političari iskvarili zemlju.
Običaji profesionalnih političara prvo iskorenjuju vrline srpskog tla. A, na nesreću,
političari su vam svemoćni. Politika se meša u sve i svuda upravlja. Ukaže li se neko
mesto u vlasti, bilo ono važno ili osrednje, svejedno, o izboru ne odlučuju zasluge
kandidata, već političke veze. Može on biti i najveća neznalica, najnečasniji čovek, ako je
"štićenik" političara-strančara stranke na vlasti, pobediće i čoveka najkvalifikovanijeg i u
stručnom i u moralnom pogledu.
Funkcioneri su vam, po pravilu, najgoreg kvaliteta. Često nisu ni sposobni da obavljaju
posao koji se traži od mesta koje zauzimaju.
Posebno dobro poznajem vašu policiju jer sam, na svoju nesreću, neko vreme
sarađivao sa njom. U policiju su vam političari postavili ljude kažnjivane zbog krađe i
drugih zlodela. Vaši policajci su, posebno u Južnoj Srbiji, krali od naroda i otimali novac.
Prijavio sam to vašim vlastima, ali ti policajci-zločinci, koji su istovremeno bili i strančari,
nisu bili kažnjeni, a mene su toliko izvređali da sam bio prinuđen da podnesem ostavku.
Kada stignu do ministarskog položaja, vaši političari postaju toliko oholi da je to skoro
smešno.
Opasan vetar vam zahvata omladinu i gasi onaj pročišćavajući rodoljubivi plamen. Za
većinu vaše sadašnje omladine rodoljublje se sastoji od neke vrste zavisti pune mržnje.
Zavide zemljama koje su bogatije ili moćnije od njihove i tom ponižavajućem osećanju
nakaradno daju ono lepo ime rodoljublje.
Savremeni mladić smatra da nije njegovo da obezbeđuje život državi, nego da je država
dužna da njemu pribavi sve kako bi on mogao da vodi što je moguće prijatniji život.
Otuda i ona jurnjava mladih za funkcijama. Svi bi da budu činovnici, i mladići i devojke.
Vidite, mladi oba pola jako dobro znaju da sada u vašoj zemlji nije potrebno nikakvo
znanje ili sposobnost da bi neko postao činovnik, potrebno je samo da ga pogura neki
poslanik, ministar, ili uticajni političar-strančar.
Današnja omladina će vam odlučno reći da nipošto ne želi da gine, jer joj to ništa ne
donosi. Zna ona iz iskustva, gledala je to svojim očima, i kako oni koji su se žrtvovali, kod
vas, u vašoj modernoj Srbiji, dobijaju samo nogom pozadi.
Nemojte dozvoliti da vaša lepa duša propadne u tom đubretu koje se na njoj nataložilo
naročito posle rata. Nacija koja je, poput vaše, odolela vekovnom ropstvu, koja se
povukla preko Albanije i koja je, izgnana iz svoje zemlje, ali ne i poražena, uspela da se
vrati na svoja ognjišta kao pobednik – ne dopušta da je podjarmi šaka sebičnih i
podmitljivih političara, gnusnih šićardžija, prezira dostojnih zabušanata i zločinskih
profitera i zelenaša.
(1928)
1. juni 1928.
Bio sam s vama kada ste bili u nevolji. Delio sam s vama patnje i da bih to mogao,
žrtvovao sam sjajan život i veoma lepu karijeru koja je mnogo obećavala. Zavoleo sam
vas, jer sam na delu video vaše ljude iz naroda u bitkama i presudnim trenucima, kada
se prepoznaje istinski karakter neke nacije. Zavoleo sam vas i zbog žrtava koje sam radi
vas podneo, jer za ljude i stvari se u toliko jače vezujemo u koliko nas to vezivanje košta
žrtvovanja.
Video sam vam, međutim, i mane, mane koje su se užasno iskazale posle rata. Neke
vaše mane će, ako ih ne otklonite, biti pogubne po vašu naciju. Ne bih vam bio prijatelj
ako ne bih povikao "čuvajte se" i ako vam ne bih, uz vrline, koje su istinske i lepe, ukazao,
kao u ogledalu, na vaše loše strane.
Vaša nacija je imala veoma lepu prošlost, posle koje su usledili dugi nesrećni vekovi.
Pošto ste osnovali veliko carstvo, koje je, sudeći po onome što je od njega ostalo,
mnogo obećavalo i u svoje doba bilo napredno poput zapadnih carevina i kraljevina, pali
ste pod prevlast Turaka, zatim i u njihovo ropstvo.
Ipak, uprkos svim tim nevoljama, veoma je malo vaših voljenih pokušalo da izbegne taj
grozni položaj prihvatanjem muslimanske vere. Velika većina vaših predaka je, i pored
dugotrajnih patnji, ostala odana staroj veri i nije htela da povije vrat pred okrutnim
tuđinom.
Narod vam je hrabar i njegova hrabrost često seže do junaštva. Mogu to s pravom da
kažem, jer sam gledao vaše vojnike, a oni su bili ništa drugo do sam narod, u skoro
svim bitkama Velikog oslobodilačkog rata.
Narod vam je rodoljubiv. Ne znam ni za jedan narod u kojem legendarni nacionalni
junaci toliko žive u narodnoj duši kao kod vas.
Pretvorili ste svoju religiju u narodnu crkvu, bolje reći u narodnu tradiciju. Međutim, vi
niste religiozni. Niste mogli da prihvatite Boga kakav je u Bibliji, pretvorili ste ga u večnog
i svemoćnog glavara svog naroda. Ako bih mogao da u ovoj oblasti upotrebim trivijalan
izraz, rado bih rekao da vaš "bog" nosi oklop i bradu Kraljevića Marka, šajkaču vašeg
ratnika sa Cera i Jadra, Kajmakčalana i Dobrog polja.
Vaš narod je gostoljubiv.
Narod vam je demokratičan, i to zaista demokratičan, a ne na način političara. Među
vašim ljudima čovek se ceni onoliko koliko je čovek, a ne po onome što su od njega
učinili odelo i titule. Vaš narod zna za samilost i ponekad je takav u trenucima kada se
čovek ne nada da će kod njega naći tu lepu ljudsku osobinu. Narod vam je ponosan, ali
ne i ohol. Najzad, vi ste bistar narod, jedan od najbistrijih koje sam za života video.
Pogledajmo sada mane vašeg naroda.
Niste veliki radnici. često odlažete za sutra, čak i za prekosutra, ono što biste mogli da
učinite danas. Posledica je da se to, često, nikada i ne uradi. Koliko ste samo ličnih i,
još gore, koliko ste gubitaka po svoju zemlju podneli zbog tog olakog dangubljenja!
Treba, ipak, reći da se kod vas taj nedostatak radne energije objašnjava na dva načina.
Najpre, pod turskom vlašću vam je i najteži rad malo koristio. Od njega se bogatio samo
vaš ugnjetač. Tokom vekova navikli ste se da radite samo onoliko koliko je neophodno.
Zatim, zemlja vam je toliko plodna. Uz veoma malo rada imate što vam je potrebno za
život.
Jedna od vrlina koja je kod mnogih među vama iščezla jeste zahvalnost.
Postali ste strašno nezahvalni. Mnogi među vama su veoma bogati i nemilice troše da bi
se istakli i iz zabave, ali kada valja pokazati zahvalnost prema onima koji su se žrtvovali,
ništa ne daju, ama baš ništa. Vaše vođe nisu još, za ovih deset godina koliko je prošlo
od završetka rata, svečano obeležile ni jedan od onih velikih događaja kojima dugujete
slobodu i veličinu zemlje. Jasno je, takve svečanosti bi bile nezgodne većini vaših
sadašnjih vođa zato što oni, dok vam je zemlja bila u smrtnoj opasnosti i kad se trebalo
žrtvovati, ništa nisu učinili za nju, već su se samo brinuli kako da sklone na sigurno svoju
dragocenu ličnost, čak su neki iskoristili nesreću otadžbine da bi se obogatili.
Šta ste učinili za svoje ratne invalide? Od svih zemalja koje su učestvovale u ratu vaša se
najgore odnosi prema njima. Dok nekoliko stotina vaših bivših ministara, samoživih
političkih profesionalaca, koji, u većini slučajeva, ništa nisu učinili za otadžbinu, već
obilato napunili džepove, sređuje sebi isplaćivanje "penzija" koje vas koštaju nebrojenih
miliona, invalidi vam mogu umirati od gladi.
Vaš čovek iz naroda, seljak, neiskvaren uticajem profesionalnih političara, nije podmitljiv.
"Inteligencija" vam to jeste, i to od najsitnijeg činovnika sa ili bez diplome, do ministra.
"Inteligencija" Srbije skoro ništa nije učinila za svoju zemlju i jedina joj je briga bila da
svoje dragocene članove skloni na sigurno.
Vrativši se u otadžbinu posle pobede, u kojoj nisu učestvovali, vaši intelektualci su težili
da upravljaju svim poslovima. Seljaci njima nisu ništa značili iako su činili ogromnu
većinu u Srbiji, a vojnici, tvorci pobede, za njih su bili "prostaci", dobri da mlate
neprijatelja i ginu, i ni za šta drugo.
Kao i sva nemoralna bića, i inteligencija se divi sili, čak i kada se najviše zloupotrebljava.
To ju je navelo da se, posle rata, skoro odmah pomiri sa najgorim neprijateljima svoje
zemlje, sa Nemcima.
Umesto da deluje pozitivno vaša inteligencija je delovala negativno. Umesto da gradi,
ona je razgrađivala. Ona je žarište truleži i iskvarenosti, od čega toliko trpite. Ako joj
dopustite da nastavi, zemlja vam je izgubljena.
Vaš narod je veliki ljubitelj političkih ili bolje rečeno, stranačkih vođa.
Sa sve nadmoćnijim stupanjem na vlast inteligencije, pojavljuju se ljudi koji shvataju
kakva se lična korist može izvući iz vaše sklonosti za stranačku politiku. Oni stvaraju
zanimanje od iskorišćavanja vaše sklonosti za stranačku politiku, pa sada imate
profesionalne političare koji na tome zarađuju za život. Ma, šta govorim – oni zgrću
bogatstvo.
Tako su vam političari iskvarili zemlju.
Običaji profesionalnih političara prvo iskorenjuju vrline srpskog tla. A, na nesreću,
političari su vam svemoćni. Politika se meša u sve i svuda upravlja. Ukaže li se neko
mesto u vlasti, bilo ono važno ili osrednje, svejedno, o izboru ne odlučuju zasluge
kandidata, već političke veze. Može on biti i najveća neznalica, najnečasniji čovek, ako je
"štićenik" političara-strančara stranke na vlasti, pobediće i čoveka najkvalifikovanijeg i u
stručnom i u moralnom pogledu.
Funkcioneri su vam, po pravilu, najgoreg kvaliteta. Često nisu ni sposobni da obavljaju
posao koji se traži od mesta koje zauzimaju.
Posebno dobro poznajem vašu policiju jer sam, na svoju nesreću, neko vreme
sarađivao sa njom. U policiju su vam političari postavili ljude kažnjivane zbog krađe i
drugih zlodela. Vaši policajci su, posebno u Južnoj Srbiji, krali od naroda i otimali novac.
Prijavio sam to vašim vlastima, ali ti policajci-zločinci, koji su istovremeno bili i strančari,
nisu bili kažnjeni, a mene su toliko izvređali da sam bio prinuđen da podnesem ostavku.
Kada stignu do ministarskog položaja, vaši političari postaju toliko oholi da je to skoro
smešno.
Opasan vetar vam zahvata omladinu i gasi onaj pročišćavajući rodoljubivi plamen. Za
većinu vaše sadašnje omladine rodoljublje se sastoji od neke vrste zavisti pune mržnje.
Zavide zemljama koje su bogatije ili moćnije od njihove i tom ponižavajućem osećanju
nakaradno daju ono lepo ime rodoljublje.
Savremeni mladić smatra da nije njegovo da obezbeđuje život državi, nego da je država
dužna da njemu pribavi sve kako bi on mogao da vodi što je moguće prijatniji život.
Otuda i ona jurnjava mladih za funkcijama. Svi bi da budu činovnici, i mladići i devojke.
Vidite, mladi oba pola jako dobro znaju da sada u vašoj zemlji nije potrebno nikakvo
znanje ili sposobnost da bi neko postao činovnik, potrebno je samo da ga pogura neki
poslanik, ministar, ili uticajni političar-strančar.
Današnja omladina će vam odlučno reći da nipošto ne želi da gine, jer joj to ništa ne
donosi. Zna ona iz iskustva, gledala je to svojim očima, i kako oni koji su se žrtvovali, kod
vas, u vašoj modernoj Srbiji, dobijaju samo nogom pozadi.
Nemojte dozvoliti da vaša lepa duša propadne u tom đubretu koje se na njoj nataložilo
naročito posle rata. Nacija koja je, poput vaše, odolela vekovnom ropstvu, koja se
povukla preko Albanije i koja je, izgnana iz svoje zemlje, ali ne i poražena, uspela da se
vrati na svoja ognjišta kao pobednik – ne dopušta da je podjarmi šaka sebičnih i
podmitljivih političara, gnusnih šićardžija, prezira dostojnih zabušanata i zločinskih
profitera i zelenaša.
(1928)
Čujte Srbi
| ČASOPIS DIJASPORA |
| KIŠOBRAN, VANKUVER |
| NOVINE, TORONTO |
| OSTALI TEKSTOVI |
MESTO ZA VAŠU REKLAMU
Copyright © www.srbiusvetu.org 2008. Sva prava su zadržana.
Kontakt: info@srbiusvetu.org
.............................................................................................................................................................................................................................................................